ТБИЛИСИ, 13. јула – Грузијска Православна Црква изразила је протест због доношења закона о правном статусу вјерских заједница у Грузији без консултовања Цркве.

Почетком јуна 2011. римски папа Бенедикт Шеснаести посетио је Хрватску, дајући подршку њеном путу ка Европској унији и позивајући је да и даље остане верна Ватикану, борећи се за хришћанске вредности. Одушевљено дочекан од преко 3оо ооо Хрвата, папа није пропустио да успут помене квислиншку творевину, Независну Државу Хрватску, као инструментализовану од фашизма и нацизма (ниједном не помињући 7ооооо жртава усташког концлогора Јасеновац, које су страдале зато што су биле Срби, Јевреји и Роми, као ни улогу преко 1ооо римокатоличких жупника, фратара и часних сестара, који не само да су подржавали Павелића и његове монструме, него су и активно учествовали у покољима недужних људи ,као „заклете усташе“.) Млако се ограђујући од НДХ, папа је величао загребачког надбискупа Алојзија Степинца, кога је његов преходник, папа Иван Павао Други, 1998. прогласио „блаженим“, и који је, по Бенедикту Шеснаестом, наводно био жртва двају тоталитаризама – нацизма и комунизма.

Лорд Мајтреја је сигуран да ће његова војска, спремна за бој, ускоро победити; све већи број секти и окултних праваца савршено се уклапа у Мајтрејин покрет. 16. и 17. августа 1987. године одржана је велика медитација "Хармоничног зближавања" ("Harmonic Convergence"), у којој су учествовале на стотине хиљада новодобаца широм света. Хозе Аргуелас, покретач ове акције, најавио је да Њу Ејџ има 144000 спремних "ратника дуге" који ће владати планетом кад за то дође час. Смисао "хармоничног зближавања" је у сјединењу учесника са духовима - вишим интелигенцијама које управљају светом.

29. октобра 2004. године се у 95-ој години Живота упокојио Владимир Владимирович Биков. Објављујемо последњи интервју са овим изузетним човеком

Физичко насиље коме је подвргнут православни верник у манастиру Јовању код Чачка, и коме га је подвргао један млади калуђер-новотарац, опет и много пута доказује да су новотарци насилници прве врсте. Пре свега, они су насилници над вером и предањем Цркве, јер руше богослужбени типик и светоотачко учење о Литургији; али, ево, они су и физички насилници, што се и у овом случају показује. „Борба за веру“ је о томе већ много пута писала, и ти примери објављивани су на овом сајту.

Много пута је писано о смутњи, о поделама, о нехришћансконм понашању многих свештеника и монаха у епархији Жичкој. Бројне су  неправилности и насиља у нашој Светој Цркви, почевши од Душковаца где Дмитар Луковић удара народ у одеждама: извођење десетине полицајаца на верни народ у селу Тулеж од стране владике Јована и умировљеног.еп. Атанасија Јевтића; у Дечанима поломише ногу оцу Сименону Виловском; нападоше  монахе из Црне реке монаси из Високих Дечана на челу са Теодосијем Шибалићем; свештеник Лукић из Саборног храма у Београду удари верника; наоружани телохранитељи владике Хризостома претили верном народу у  храму светог Успенија у Чачку...  Многи страшни примери су најружнија слика тренутног стања у нашој Цркви. Да ли ћутати о свему томе и даље?

        Осуђен археолог Републичког завода за заштиту споменика културе Србије Марин Брмболић, руководилац радова у Манасији

КРИЗНО ПИТАЊЕ

Данас је драги моји  празник врховних апостола Петра и Павла, а сутра  је Сабор светих  дванаест апостола.

-Слово на дан светих првоврховних апостола Петра и Павла-

     „Шта је веће од Петра! Шта је равно Павлу по делу и речи.

Они су превазишли сву природу земну и небеску.

Свезани телом, они су надмашили анђеле...“

Свети Јован Златоуст

На дан спомена два највећа изабраника Божија – светих првоврховних апостола Петра и Павла, ми размишљамо о тајни њиховог и нашег изабрања. Бог хоће да се сви људи спасу и Он призива сваког човека на сарадњу са Њим, на особен начин. А некима од призваних Својих, Он даје крајње важно служење. Тако је било изабрање Аврама. Тако је у потомству Аврама Бог изабрао Израиља да би с њим склопио Завјет и учинио га сведоком истинитог Бога, међу народима. Ово изабрање савршава се слободно – оно је дар Божији. Израиљ није био изабран због своје величине, нити ради својих заслуга – он је био „најмањи међу народима“ (по бројности) (Пета књига Мојсијева 7,7). Он је био далеко и од праведности, тј. он је био „народ немилосрдних“.