Уредништво

Питања за ђакона Ивицу Чаировића, уредника Инфо службе СПЦ

(Поводом његове изјаве дневном листу „Данас“ од 11.10.2010.)

 Уважени оче ђаконе (уважени по чину, али не и по ставу),

Ваше фарисејско-језуитско ограђивање од проте Жарка Гавриловића, монаха Антонија Давидовића и непознатих Вам, а очигледно недрагих монахиња, који су 10. октобра 2010. изашли на улице Београда да крстом и молитвом отерају зле духове, спрече проливање братске крви полицајаца и демостраната, дубок је доказ да сте заборавили значење речи „ђакон“. Реч ђаконија на грчком значи служење, али служење Богу, а не мамону и силницима овога света. Док сте Ви седели удобно заваљени у меку патријаршијску фотељу, неки јуродиви Христа ради изашли су да лудошћу крста (како каже Св. Ап. Павле) посведоче да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека. Док сте Ви грицкали и пијуцкали, они су гутали сузавац и вапијали Богу правде за српски народ.

Владимир Димитријевић

ШТА ЋЕ С НАМА БИТИ ДО ПОСЛЕТКА?

(Будућност Србије и Русије у светлости православних пророчанстава)

 О пророцима

Људи често мисле да су пророци врачи – погађачи који виде будућност. А по учењу Цркве, пророк је онај који види вољу Божју у историји. Мојсије је био пророк, али не „будућности“, него „прошлости“. Бог му је дао да види стварање света.

                    12. 10. 2010. 15:34h | Танјуг

Хрватски свештеник похвалио београдске хулигане!

Уредништво

ВАЖИ ЛИ ПАЦИФИЗАМ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ И У ЦРКВИ?

 НАСТАВАК РАЗБИЈАЊА СРПСКЕ ЦРКВЕ И НАРОДА

       епископ Григорије               Најава поделе Рашко-призренске епархије на Рашку и Косовку/ макар се ова друга и даље звала Призренском или слично/, свесно је даље разбијање Српске православне цркве и српског народа. Више је него очигледно да се оно врши по диктату политике, која деценијама разбија српску државност, српске територије, српски идентитет... Нараво, разбијање српске Цркве не може изостати, јер би без тога сва дела агресора била узалудна.

Богомољци који су осудили хомосексуализам и

ћутљиви Синод Српске Православне Цркве

Овај пут парада содомиста је прошетала српском престоницом...

Јуче је у Београду одржана парада хомосексуалаца  (http://ruskline.ru).

Александар Павић

У ПРВИМ РЕДОВИМА ПРОТЕСТНЕ ЛИТИЈЕ

                             Где је био крст – ту је био мир

Кренула је, негде при крају лигургије, мало после 10, поворка из цркве Св. Марка, ка месту одржавања „параде поноса“, предвођена свештеником и човеком са високо подигнутим дрвеним крстом. Овде се бар одржала литургија. У Вазнесењској, како је полиција дословце саопштила – „литургија је забрањена“, и пролаза није било. Ни за старе жене, ни труднице. Ове недеље, саблазан је имала предност над спасењем, као и „људи“ попут Франка фан Дала, Холанђанина који се „изборио“ за учешће деце на геј-парадама у Амстердаму. А ништа, па ни литургија, није смело да ремети поворку која је требало да прође тик поред црквене порте. Исте оне из које креће и Спасовданска литија. Хоће ли њен следећи слоган бити „и Спасовдан и Содом“? И хоће ли министар вера поднети оставку колико сутра?

Необичан дан једног светосавца у Београду, 10.10.2010. године

        Дивно, прохладно, али сунчано октобарско јутро у Београду. Наравно, пошто је недеља, верни народ српски дан почиње одласком на Свету литургију. Али ово недељно јутро је другачије од прошле недеље, или претпрошле. Мноштво верног народа долази у Саборну цркву на Литургију, они који су спремни причешћују се. Затим се формира колона светосаваца, на челу са барјацима, српском заставом, иконама, крстовима и крећемо улицом Краља Петра према Кнез Михајловој. Колону предводи група монаха.

СТАРЕШИНА САБОРНОГ ХРАМА У БЕОГРАДУ ПЕТАР ЛУКИЋ ТУКАО ВЕРНИКЕ У ХРАМУ!!!

 У петак, 8. 10. 2010. г, између 19 часова и 15 минута и 19 часова и 30 минута десио, по причи једне наше суграђанке, инцидент у Саборној цркви у Београду. Наиме, Прво београдско певачко друштво је, са почетком у 19 часова, организовало у Саборној цркви у Београду концерт Камерног хора Лимбар из Словеније, под  руководством диригента Томажа Пирната. Хор из Словеније је стајао окренут леђима олтару, а у цркви су била постављена два реда столица у којима су седели гости, међу њима и београдски надбискуп Станислав Хочевар и отац Петар Лукић, настојатељ Саборне цркве. Присутан народ је седео на столицама које су се налазиле полукружно поред зида у цркви.