1. Увод

Владету Јеротића (1924-2018) као писца књигâ о међуполним односима препоручује то што је деценијама био психијатар и психотерапеут. Он је и религиозан човек, па особе са религиозним погледом на свет сигурно могу у његовим делима наћи резонанцу са својим. Али његово дело има и бројне мане. Основна је та да се не заснива на најбољој теолошкој и научној литератури. Његов опус пати од неактуелности.

Лезбофеминистичке „писачице”, предлагачице и промотерке Закона о родној равноправности објавиле су у четвртак 19. јула 2018. извештај о одржаним назови Јавним расправама. 

1. „Родни” састав дискутаната на новосадској Јавној расправи и Закону о родној равноправности

У стандарном „Речнику српскохрватског књижевног језика” Матице српске стоји да пол значи: „Све јединике истог пола, мушкарци, жене, мужјаци, женке.”[1] Дабоме. Иначе, реч потиче од старословенске речи полъ, која значи половина, страна. То је и разумљиво, јер су мушкарац и жена половне који чине људско биће.

Недавно – у уторак 26. јуна 2018 – у Народној скупштини Републике Србије одржана је Јавна расправа о нацрту Закона о родној равноправности. Једине критичке осврте дали су: народни посланик Марија Јањушевић, Радмила Васић из ГРО Двери Звездара, Михаило Алић и ја. Закон има бар седам негативних особина.