Драга браћо и сестре из Аустрије!

Ево наступила је трећа година од како је дошло до превирања у епархији аустријско-швајцарској, које као такве више нема. Пре тачно три године су свештеници Миомир Сандо, Александар Столић, Александар Станковић, Ново Лазић и Далибор Брнзеј напустили нашу српску православну Цркву и отишли код Грка. Неко ће поставити питање зашто?

Последњих неколико година међу нама Србима поприлично се помиње издаја, у разним друштвеним приликама, као што се то и наводи при описивању појединих лица које се појављују пред лицем народа. Па рекох, хајде да видимо шта је то издаја.

Пођимо од најчувеније издаје.

Наша Црква, једина Црква, учи да је основ њене вере Свето Писмо и Свето Предање. Ево једног поучног примера за Свето Предање, које живи дуже од Светога Писма, јер из њега је и писано Свето Писмо.

Познато је да је Александар Шмеман (1921–1983) један од најутицајнијих модерниста и реформатора Православне Цркве у 20. веку, заправо јеретик. О томе сте доста писали, и његов утицај је пресудан на све данашње „православне“ реформаторе, па и српске новотарце. Али, шта рећи кад је и манастир Хиландар, објавио три књиге Александра Шмемана?