Увод

Контекст и значај богословског питања о причешћу

Када је 1989. године у Београду било велико окупљање верног народа, нас неколико младих људи присуствовали смо молебану за наставак радова на цркви Светог Саве. Тада смо након завршетка  молебана   чекали код семафора, у нади да ће ауто у коме су били Атанасије, Амфилохије, Артемије и Иринеј Буловић стати на црвено светло, само да их видимо и евентуално добијемо благослов.

Сваког јануара, по диктату истих центара моћи и кроз уста једне те исте „грађанске” касте, креће хорски напад на темеље нашег идентитета. Самопроглашена елитна каста повилени растргнута између два циља од животне важности: што глупље и пакосније напасти светосавце и што боље и квалитетније доказати палом Западу да су оним првим прегалаштвом зарадио улазницу у Четврти рајх. И доиста јесу, за све те гадости које су у стању да изрекну место им јесте тамо.

Драги брате, хвала на комплиментима.

Ево да покушам да одговорим на Ваша питања (овде:).

"Ја би молио Вукмана да објасни, ако цепање атома одређених елемената не производи огромну енергију, на шта заправо раде атомске централе? На динамит, пиљевину, кисело млеко?"

Помаже Бог браћо Срби!

Не би Вас хтио узнемиравати са својим писанијем, али брат у Христу, Вукман Чејовић ме посредно наћера да се и ја гласнем.

Мени су интересантни његови чланци, поготово ради тога што је он међу првима из Србске Спарте изобличио папиног прстенлију, лажног митрополита Амфилохија.