Поштовани родитељи,

Године 2015. покренут је први предлог Закона о тзв. „родној равноправности” коме су се Двери оштро супротставиле исправно видевши у њему насртај тзв. „родне” идеологије на нашу децу и породице. О томе шта је тачно родна равноправност и због чега смо ми, породични људи, за равноправност ПОЛОВА, а не за равноправност РОДОВА, писали смо пуно пута о чему можете детаљније сазнати у нашој рубрици са текстовима посвећеним искључиво овој теми.

На седници Наставно-научног већа Богословског факултета одржаној 26. јуна 2018, на коме право гласа имају сви наставници (редовни, ванредни професори и доценти), за новог декана, после два мандата  протојереја ставрофора др Предрага Пузовића, већином гласова изабран је епископ пожаревачки и браничевски Игњатије Мидић.

Као што је редовним посетиоцима „Борбе за веру“ познато, ми смо раније већ писали о антиправославном и антицрквеном деловању екуменистичко-новотарског калуђера Арсенија Јовановића (овде: и овде:). Сви његови пријатељи, како каже, музичари, песници, глумци, сликари – покошени су сидом, хепатитисом и пронађени предозирани.  “Надуваш се хашишом, узмеш гитару, кренеш у свој свет, а од тог света, само је један корак до суицида... Рођени смо у Београду, били нераздвојни од детињства: ја, Милан Младеновић, Бојан Печар, Маги, Ивица Вдовић… Бојан и ја смо у то време имали своју групу, ја сам певао и свирао клавијатуре. Ми смо били људи који су хтели нешто ново. Били смо деца београдског асфалта, великог срца, сви талентовани за уметност... То су биле електричне литургије, на тој литургији причешће је био наркотик, џоинт или црта“.