О Игњатију Мидићу, злосрећном наследнику Преподобног Оца Јустина Поповића на Катедри за догматику, већ се у најширој црквеној јавности (и у круговима архијереја) веома много зна. „На трон сједи неправо узети“ невешти компилатор идеја контроверзног теолога, архипастира без пастве, Јована Зизјуласа, човек који је, по допуштењу Божијем, и архијереј Браничевске епархије, у којој су највеће светиње нашега народа – од Манасије славне и Раванице Честитога Кнеза, преко бисера скривеног у Горњачким планинама, где се преподобни Григорије са Синаја, дошавши преко Свете Горе, настанио „приљежати же о души, вешчи бесмертњеј“, до оних питомих црквица и манастирчића које су душа наше душе – Витовница, Миљково, Тршка црква, црква Миље везиље, Заова, Сестрољин, Рукумија... |