Из старозаветне историје је познато да је када је било завршено грађење јерусалимског храма Бог рекао цару Соломону: Осветио сам овај храм који си ти саградио да би у њему пребивало моје име довека; и биће очи моје тамо у све дане (3 Цар. 9, 3).

УМЕСТО УВОДА                                    

Бернар Ле Каро,  Француз који живи у Женеви, један је од мисионара и сведока православног европског Запада. Аутор књига о Светом Јовану Шангајском, Светом Теофану Затворнику и Светом Јустину Ћелијском, који му је био духовник, сарадник угледних француских православних сајтова, припадник Руске Заграничне Цркве Московске Патријаршије, он је и велики пријатељ србског народа. Пред нама је његов наступ из 2007. године, на Четвртом сабору Руске Заграничне Цркве, уочи њеног сјединења са Московском патријаршијом. Пошто  је излагање господина Ле Кароа било више него начелно, решило смо да га преведемо за “Борбу за веру”.

„Љуби и чини шта хоћеш“ – у овој краткој изреци блаженог Августина садржана је формула истините љубави, љубави безгрешне, свете, не од овога света. Ако бисмо могли истовремено да чујемо гласове целога света, онда би се у тој вишејезичној бујици речи, вероватно, најчешће чула реч „љубав“. О њој маштају и у њој се разочаравају. За њом жуде и ње се боје. Њу траже и одбацују. Њу купују и продају, величају и проклињу. Њој се смеју и за њом плачу. За њу дају живот и продају душу. Због ње падају у безумље и у њој уживају. Њом се засићују и не могу да се засите. Њом се играју и она се свети. Њу исмејавају и она вара. Њој се клањају и у њу не верују. Њу издају и она изневерава. Њу трпе и она опрашта. Она пече и леди, убија и васкрсава, уништава и спасава. У њој су отбљесци раја и предосећај паклених мука. Али да ли је о њој говорио блажени Августин, да ли је овој љубави служио свети апостол и јеванђелист Јован Богослов, да ли је њу опевао првоврховни апостол Павле?