Ево неколико ствари које су сами демони кроз опседнуте људе рекли – шта им причињава радост, а шта тугу; њима је једина жеља да ми овде пропаднемо духовно, да не маримо за своје спасење и да одемо к њима у вечну муку:

Године 1966. часопис „Time” објавио је на насловној страни чланак у којем је поставио питање: „Да ли је Бог умро?”

Многи су се сложили са тада веома култивисаним схватањем да је Бог застарео и да у тумачењу Васионе са развојем науке има све мање потребе за „Богом”. Међутим, испоставило се да су гласине о смрти Бога преурањене. Највише изненађује чињеница да су се најновији аргументи у корист његовог постојања појавиле на крајње неочекиваном месту – изнела их је сама наука.

ДОКТОРИ КОЈИ ЗВЕЧЕ И ДОКТОРИ КОЈИ ЛЕЧЕ

Десило се велико и дивно дело Божје: у манастиру Тумане (Епархија браничевска) обретене су целе и нетрулежне мошти Преподобног Јакова (Арсовића), бившег двоструког доктора наука (једну дисертацију бранио у Паризу, другу у Монпељеу) и дипломате – кицоша, који је, кад је видео богомољачки покрет, пљунуо на своје докторате, своју дипломатију и своја лепа одела, и постао скромни монах Јаков, велики подвижник и молитвеник (текстови о њему овде: и овде:).

УМЕСТО УВОДА

Данашњи човек је, бежећи од страве доба у коме живи, склон ономе што Руси кажу: “Упао из ватре у пожар“. То јест, уместо да смирење траже у Христу и Цркви Његовој, они се окрећу разним окултним вештинама и праксама. Међу њима је и тзв.„Силва-метод контроле ума и стреса”. О њему је својевремено писано у антисекташком часопису „Београдски дијалог“, који је у другој половини последње деценије 20. века излазио при храму Светог Александра Невског у Београду. С обзиром да и данас има људи који се с овом техником суочавају као нечим „спасоносним“, доносимо ове упозоравaјуће чланке.

Владимир Димитријевић