Троје сведочи о души о вечности: море - огромна колевка земље; планине, које устремљују своје очи навише, и небо, напојено светлошћу. Чија невидљива рука покреће и окреће ту колевку?

         О БЛАГОДАРЕЊУ

Тешко је, борба је непрестана, а живот је сложен. Разочарења је много, а идеали су стално на удару стварности. Па ипак, православни хришћанин нема разлога да се жали; свет нам није коначни дом, и нисмо овде заувек. Напротив – смисао нашег постојања је у благодарењу «о всјех и за всја». Има Неко Ко је свет саздао, и дао му Смисао, Сина Свога, да га утемељи у Свом Васкрсењу, чак и кад спољашње обличје космоса прође. Ми, људи, на први поглед космичка сирочад, плесан на ободу галаксије, у ствари смо синови Оца Небеског кроз Христа у Духу Светоме. И зато, уместо пролазних људских умовања, која нас прате само до гроба, после свега, речи једног свеца наше Цркве нека кажу, за крај, који је и почетак, оно што треба рећи.

Слава Ти, Боже, слава Ти, Боже, слава Ти, Боже!