Поштовани посетиоци, на данашњи дан, пре шест деценија, у Небеску Србију је отишао Свети Владика Николај, по оцу Јустину – највећи Србин после Светог Саве. Сећајући га се, објавићемо један његов, мање познати, текст, који смо први пут пренели 2009. године, и успомене његовог синовца, јеромонаха (касније владике) Јована Велимировића. Свети Владико Николаје, моли Бога за нас!

Пријатељ је човек добар, здраве душе, мисли исправно, воли врлину, беспрекорног је морала, веран је у љубави, искрен на речима, постојане је душе, искрен је саветник, отворен је, истинољубив и правдољубив. Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља и до крајности осетљив осећа душевно расположење пријатељево и страда душевним страдањем свога пријатеља.

КОНСТАНТИНОПОЉСКА ПАТРИЈАРШИЈА И ЊЕНИ ОДНОСИ СА РУСКОМ
И БУГАРСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ
У ПЕРИОДУ ОД 1917. ДО 1950.

Константинопољска Православна Црква у периоду 1917-1939.

Прва половина XX века је за Константинопољску Патријаршију била време тешких искушења, реформи и озбиљних сукоба са другим Помесним Православним Црквама и световним властима низа држава. Неко време је био угрожен и сам опстанак Патријаршије. Али је ипак, на крају, Васељенска Патријаршија не само опстала, већ и значајно проширила свој утицај. У свему томе битну улогу су имали односи са Московском Патријаршијом и руском православом емиграцијом у Турској.

Христос воскресе, љубезна браћо православна!

Христос воскресе, драга децо православна!

Шта означава тај вековни поздрав: Христос воскресе: Означава двоје: да је Христос васкрсао и да ћемо и ми васкрснути. Ако би само Он васкрсао, и ако ми не би очекивали кроз Његово Васкрсење и своје, шта нам онда користи што је Он васкрсао? И шта вреди Живоме поздрав од мртвих? Ако ли би пак само ми имали да васкрснемо, а Он ако није васкрсао, жалосно би било васкрсење наше без Њега, печална вечност без Његовог присуства, тамно царство без Његових очију, тужно царовање слугу без Цара, глуп живот тела без главе. Но не бојте се, браћо и децо, гле, Бог премудри свесилни ништа није уредио ни у овом ни у оном свету, чему би малени разум људски могао наћи ману и рећи: заиста, то је Бог требао и могао боље уредити! Напротив, све је Бог уредио тако, да све превазилази разум људски својом смишљеношћу, стројношћу и потпуношћу.