Шездесетих и осамдесетих година прошлог века били су рехабилитовани комунисти, који подвргнути репресијама. Деведесетих година рехабилитовани су белогвардејци, а пред крај другог миленијума почела је рехабилитација житеља Содома и Гоморе.

У последње време плави екран телевизора није окупирало номадско, већ седелачко племе – то су серије. Пре тога телевизор је личио на мини-позориште, које се налази у кући: представа се завршава, спушта се позоришна завеса, гаси се светлост на бини, и гледалац се опрашта од јунака драме, тачније, од глумаца, који иду у шминкерницу где скидају позоришну одећу и бришу шминку с лица. Док су некадашње телевизијске емисије протицале као кратки сусрети, у серијама се човек буквално уживљава у туђи живот, као да добија двоструко   држављанство,   живи   у  својој   и   у  туђој   породици. 

Познати руски свештеник и писац отворио тему на коју се мрште и неке жене – вернице које долазе у његову цркву

Постоји само једна револуција коју ћу ја прихватити и благословити: револуција којој ћу се обрадовати. То је револуција у свести. При том не било која револуција, већ јеванђељска.

Недалеко од Спарте – царице горњег Пелопонеза и страшног противника Атине налазила се стена, чија се оштра литица завршавала јаругом. Ово место у стара времена нису посећивали свеприсутни туристи, који у наше време с фотоапаратима на грудима трче и јурцају као мрави по археолошкој карти света.