Као што се Господ стара за наше спасење, тако се и човекоубица - ђаво пашти да човека доведе до очајања

Очајање се, по учењу светог Јована Лествичника, рађа или од свести о мноштву грехова, од очајања савести и несносне туге (при којој се душа, покривена мноштвом рана, због неиздржљивог бола погружава у дубину очајања), или од гордости и надмености кад се неко сматра недостојним греха у који је пао. Очајање правог првог облика човека вуче у све пороке без разлике, а при очајању друге врсте човек се још држи свог подвига што, по речима Јована Лествичника, не одговара разуму. Прво се лечи уздржањем и добром надом, а друго смирењем и неосуђивањем ближњег (Лест. 26).

Јеромонах Дионисије (Игнат), у светом Крштењу Димитрије, рођен је 22. септембра 1909. г. у Румунији, у селу Ворничењ, у срезу Ботошањ, у породици побожних сељака. Био је најмлађе, осмо дете и напунио је тек годину дана кад му је умро отац, оставивши сиромашну мајку са сирочићима, све једно другом до уха – најстарије дете, будући старац Гимназије, имао је свега 10 година. У таквим тешким условима, који су били још гори због тешких година Првог светског рата, потоњи старац Дионисије је ипак завршио 4 разреда основне школе и 2 године се школовао у вишим разредима.

Новинарка Јулија Латињина је, уместо да поштено каже да јој се не свиђају «православне вредности», зато што јој се свиђају хомосексуалци увредила светињу хришћанске вере измишљотинама о томе да ни «Источна Црква», ни Сам Христос нису били непријатељи изопачености.

Ево и Подсетника православног руског пастира из пера блаженог митрополита Филарета Вознесенског.

Нека би дао Бог да сви наши пастири и архипастири послушају глас блаженог Филарета Исповедника последњих времена, јер ће се до њих тражити одговор за сваку душу за коју одговарају. А ми да се молимо за њих да достојно изнесу тешки крст свештенства.