У ноћи између 23. и 24. јула 1973. године, преселио се у вјечност патријарх Варнава. Кад су црквена звона огласила ову тужну вијест, цијела Пљевља се окупила на Раскрсници код цркве Свете Петке, као и код куће Росића на Џеваиру.

Године 1922. заједно са избјеглицама из Мале Азије дошло је и грчко сироче по имену Симеон.  Сместио се у малој колиби у Пиреју, где је одрастао сам. Имао је носиљку са којом је радио као носач, преносећи ствари у луку Пиреј. Био је неписмен, и чак није много знао о нашој вери. Поседовао је блажену једноставност и просту, несумњиву веру.

«Боље је да се младићи такмиче на спортским теренима него да се међуобно убијају на бојним пољима.» Ово је била једна од главних мисли господина Пјера де Кубертена који је обновио Олимпијске игре. Ствари су се одвијале убрзо после Француско-пруског рата крајем XIX века. Желео бих да кажем нешто о овој функцији спорта – о акумулацији енергије рата и о покушају да се она усмери тако да иде мирним током.

1. Његош је, несумњиво, највећи србски песник. Нико не може посумњати ни у горостатност његове самородне вере. Све су то претходна времена и поколења показала, потврдила и прихватила. Није се, међутим, никада покретало питање његове светости. И тек недавно она је дошла на ред, да о њој Срби, тј. Србска Црква, дају суд. То питање је на прошлогодишњем СА Сабору покренуо Митр. Амфилохије.