header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Подсећање: Уредништво: У шта верују српски новотарци? Штампај Е-пошта
недеља, 01 децембар 2013

 Поштовани посетиоци,

Позната је изјава владике јегарског Порфирија, у којој у познатом новотарском мамбо – џамбо стилу негира постојање митарстава душе после смрти, и тврди да је Бог Љубав и да то не може бити тако како учи Предање Цркве. Чак се дрзнуо да каже да учење о митарствима није било на Васељенским Саборима, иако се зна да Васељенски Сабори нису држани због ствари у које сви верују, него због напада јеретика на христолошке истине Цркве.

Ако се крене том  логиком, онда се можемо крстити с обе шаке, јер ниједан Сабор није установио крштење са три прста. И олтар Цркве, не дај Боже, може бити на северу, јер ниједан Сабор се није бавио окретањем олтара на исток...

Новотарци су измислили лажну догматику, противну учењу и Предању Православне Цркве. Зашто? Ствар је врло једноставна. Њихов основни мотив за злочињења против Цркве јесте плотско благовање, односно - хедонизам. А ту се учење Цркве о митарствима, казнама за грехе и вечним мукама не уклапа. Потребно је „угушити“ и „опрати“ савест, која је глас Божији у човеку.

Само клирици с кривом вером могу путовати у престоницу Велике блуднице – Лас Вегас (http://borbazaveru.info/content/view/2273/33/). Само квази теолози могу седети на челу световних тела, какво је РРА, с чијим „благословом“ се приказују „Фарма“, „Велики брат“, „Луда кућа“ и многобројне сличне гадости.

Новотарци, попут владике Порфирија, верују да је Бог „сентиментални дедица“ (Боже, опрости!), који у рај прима и непокајане „свашточиње“ (израз митрополита Амфилохија). Но, ствари стоје другачије. Блаженопочивши отац Сава из манастира Вазнесење је, рецимо, говорио да „БОГ У РАЈ НЕ ПРИМА МАНГУПЕ“.

Да бисмо показали да је учење о митарствима саставни део учења Цркве, дајемо линк на текст Светог Игњатија Брјанчанинова (http://borbazaveru.info/content/view/46/38/), и упућујемо наше читаоце на рубрику „Душа после смрти“ на нашем сајту (http://borbazaveru.info/content/blogsection/10/38/).

Нека би Бог дао да православни Срби, упркос екуменистичко-новотарском сејању злог семена на њиви Господњој, остану верни Светом Предању Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве!

 

На фотографији у наслову - владика јегарски Порфирије

Фото: Телепромотер

Teleprompter
Teleprompter
Teleprompter
Teleprompter

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 20 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 98 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.