header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Митрополит УПЦ МП Онуфрије изјавио да Свеправославни сабор може донети мноштво саблазни и раскола Штампај Е-пошта
уторак, 29 децембар 2015

 Под председништвом предстојатеља Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, митрополита Онуфрија, у Кијево-Печерској лаври 28. децембра одржано је епархијско сабрање. Митрополит је учесницима скупа пренео информацију о могућем одустајању Московске Патријаршије од учешћа на Свеправославном сабору, известио је дописник портала „Религија у Украјини“.

Свеправославни сабор, на коме треба да учествују епископи из свих Помесних Православних Цркава, планиран је за следећу, 2016. годину. Митрополит Онуфрије, који се вратио са заседања Синода РПЦ, одржаног 24. децембра у Москви, образложио је позицију Московске Патријаршије по том питању, пошто УПЦ МП није субјекат међуцрквених односа и не може бити самосталан учесник Сабора.

Позиција РПЦ МП садржана је у захтеву за потпуним консензусом у одлучивању, што значи да уколико било која од Помесних Цркава није сагласна са било којим питањем, оно мора бити скинуто са дневног реда. Митрополит је навео основна питања која треба да буду размотрена на Сабору - то су диптих, признавање аутокефалија, о календару, о посту и о другобрачности свештенства.

По речима предстојатеља УПЦ МП, једино је питање поста решено и прихваћено од стране свих учесника предсаборског процеса. Међутим, наставио је он, процедура одлучивања на Сабору изазива неповерење. По његовом мишљењу, може се догодити да се гласа за једну редакцију документа, а да на потписивање буде донета друга, због чега, како је рекао, постоји идеја да се не учествује у раду Сабора – иначе, „биће мноштво саблазни и мноштво раскола“.

Предстојатељ УПЦ МП је још додао да, по његовим информацијама, од учешћа на Свеправославном сабору могу одустати Грчка архиепископија, Антиохијска, Московска и, вероватно, Српска Патријаршија.  „Морамо себе да прилагођавамо вери, а не веру себи“, - рекао је митрополит Онуфрије, изражавајући свој негативан однос према припреманом Сабору.

Подсећамо да се 27. октобра Синод УПЦ МП обратио саопштењем верницима УПЦ МП, које укључује и обраћање учесницима предстојећег Свеправославног сабора: „Сматрамо својом пастирском дужношћу да кажемо неколико речи о нашој забринутости због ситуације која се  развија око припреме Свеправославног сабора. Ми молимо све оне који имају везе са том припремом да учине све како би се сачувала правила, предање и обичаји Свете Саборне Православне Цркве, који су основ нашег Свеправославног јединства.“

Овај став је био укључен у текст обраћања на инсистирање митрополита Онуфрија, упркос противљењу неких чланова Синода, окупљених на заседању 28. децембра, појаснио је дописник портала „Религија у Украјини“.

По материјалу са "Портал кредо.ру"

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 29 децембар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 78 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.