Атонски синдром: претварање „највеће светиње“ у „прецењено место“; како се Московска патријаршија нагло растала с „атонским наслеђем“

Врх Московске патријаршије не престаје да задивљује својим „екранизацијама“ романа Џорџа Орвела „1984“, о чему смо више пута писали и раније. Описани принцип двомисли, који је постао крајеугаони камен реторике РПЦ, подразумева неколико карактеристика („двомисао“ – концепт о прихватању два међусобро искључена става, који је Џорџ Орвел изложио у свом роману „1984“ – нап. „Борба за веру“).

Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г.

Грађанин града Солуна, Свети Димитрије, чији спомен прослављамо, био је градоначелник родног града. Бринуо се о добру својих суграђана и то не само о тренутним, садашњим добрима, већ и о будућим, учећи их Христовој вери. Император Максимијан, дошавши у Солун, због овога га је затворио у тамницу. Након тога се император предао једној недостојној забави: наиме, посматрао је као један гладијатор, по имену Лије, баца људе са једног узвишеног места, доле на копља. Али нашао се млади хришћанин, који је лишио цара ове недостојне забаве. Нестор, како се звао овај младић, наумио је да погуби Лија.

У Грчкој ври због одлуке владе Алексиса Ципраса да покрене уставне промене које би раздвојиле цркву од државе, односно учиниле државу „религиозно неутралном“.

Постало је срамотно бити Американац. Ова земља је имала четири председника, заредом, који су ратни злочинци. Клинтон је два пута покренуо војне нападе на Србију, наређујући НАТО пакту да бомбардује бившу Југославију два пута, 1995. и 1999. године, тако да је Бил због тога двоструки ратни злочинац.

Једна од основих карактеристика екумениста и новотараца, поред издаје и грамзивости, је лакрдијаштво, односно циркузанерство. Ако се зна да је највећи комедијаш ђаво, онда није необично што су то исто и његове слуге. Из тог разлога заседања Сабора Београдске патрјаршије, у коме екуменисти и новотарци имају апсолутну већину, често се претварају у (траги)комедију, што је, претежно, било и данас, другог дана саборског заседања.