Мој најбољи, најискренији и једини пријатељ, брат у Христу, највећи историчар канонолог у историји СПЦ, научни саветник Историјског института Српске академије наука и уметности, ктитор Храма рођења Светог Јована Крститеља у својој родној Ратини, и специјални саветник «Центра за заштиту хришћанског идентитета» у Београду, проф. др Миодраг М. Петровић, представио се у Господу 1. децембра 2025. г. у 13.30 часова у 90. години. Опело је обављено 2. децембра у Храму рођења Светог Јована Крститеља, а сахрана након опела на гробљу у Ратини.

Од 2017. године од како влада деспотија Хризостома Јевића у Сарајеву, епархија дабробосанска је у позицији распада и процеса закуцавања последњег ексера у структуру њеног бића. Неодржива стања на сваком су кораку и у духовном и у материјалном положају ове епархије.

Увод

Контекст и значај богословског питања о причешћу

Када је 1989. године у Београду било велико окупљање верног народа, нас неколико младих људи присуствовали смо молебану за наставак радова на цркви Светог Саве. Тада смо након завршетка  молебана   чекали код семафора, у нади да ће ауто у коме су били Атанасије, Амфилохије, Артемије и Иринеј Буловић стати на црвено светло, само да их видимо и евентуално добијемо благослов.

Сваког јануара, по диктату истих центара моћи и кроз уста једне те исте „грађанске” касте, креће хорски напад на темеље нашег идентитета. Самопроглашена елитна каста повилени растргнута између два циља од животне важности: што глупље и пакосније напасти светосавце и што боље и квалитетније доказати палом Западу да су оним првим прегалаштвом зарадио улазницу у Четврти рајх. И доиста јесу, за све те гадости које су у стању да изрекну место им јесте тамо.