„За време свештенодејства недостојног свештеника благодат се не смањује“.

Архимандрит Рафаил Карелин

СВЕШТЕНСТВО

Један од највећих проблема за православне Хришћане, нарочито за људе који су недавно пришли Цркви представља њихов духовни и емоционални доживљај свештенослужитеља као живих представника Цркве. Ово питање често постаје предмет шпекулације секташа, a такође отвара широк простор да се Црква окриви и дискредитује на основу рђавих поступака свештенослужитеља. Треба разјаснити какво место и значај има личност свештеника у његовој црквеној делатности и каква зависност постоји између благодати која делује у црквеним тајнама и обредима и моралног нивоа свештеника, који их обавља.

ЈЕДИНО СПАСЕЊЕ

Цео свет се налази у једном хаосу: друштвеном, економском, али пре свега у моралном. Из њега само ХРИСТОС може да нас избави. Један закон је сасвим довољан да умири човечанство, а он гласи: «ЉУБИТЕ ЈЕДАН ДРУГОГ».

...Спасење је дошло сa доласком Христа Спаситеља у свет. Без крсних страдања, није могло бити опроштаја грехова људима. Тек након крсних страдања и славног Васкрсења и Вазнесења Господа на Небо, тек од тог тренутка људима је дарован живот вечни, и људи су избављени од опасности вечне пропасти.

Старац Николај Гурјанов: “ Не спавајте! Не спавајте, православни!..”

“СТУБ РУСКОГ СТАРЧЕСТВА“- ТАКО ЈЕ НАЗВАО СТАРЦА НИКОЛАЈА ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ АЛЕКСЕЈ  ДРУГИ

- Последњих година Старац је свима понављао: “Не спавајте! Не спавајте православни!” Усред белог дана, при сунцу загледао би се у људе и питао: “Спавате? Хоћете да спавате?” Усред ноћи би устајао и све будио: “Не спавајте, моји драгоцени! Не смемо спавати! Треба да се молимо!” Онда је певао духовне песме да се не бисмо раслабили, да бисмо били бодри духом, видећи знамења времена, да бисмо се молили и трудили за добро Цркве и Отаџбине…