Недалеко од Јерусалима, на месту древног манастира који се налазио на ходочасничкој рути, откривена је гробница из 5. века (овде:). Остаци, закључили су археолози, судећи по веригама – масивним металним прстеновима на врату, рукама и ногама, припадају монаху - подвижнику.

Анализа зубне глеђи показала је да јој недостају пептиди карактеристични за мушкарце. Подвижница је била жена између 30 и 60 година.

Ово је прво такво откриће, али историчар није склон да доводи у питање резултате анализе: то се добро уклапа у истраживања историчара о тој ери:

„Аскеза међу женама Римског царства позната је од 4. века нове ере као део духовног покрета који је започео у вишим класама. Неке од његових представница су више волеле једноставност и повезаност са светим местима него луксузан начин живота. Многе цркве и манастире основале су [у Јерусалиму] римске аристократкиње. Најпознатије од њих биле су Меланија Старија и њена унука Меланија Млађа, које су основале манастире у долини Кедрон и на Маслинској гори…“

Превод и приређивање: "Борба за веру"