Публициста Сергеј Худијев је скренуо пажњу на један важан аспект, везан за промоцију концепта „источног папизма“ од стране Фанара.

Према његовим речима, постоји упадљива разлика између Ватикана и Константинопоља по питању изградње архитектуре моћи.

Ако РКЦ представља наднационалну структуру, у којој папа може доћи из било које земље и бира га колегијум кардинала, који представља цео католички свет, онда Фанар следи курс жестоког етнофилетизма, говорећи о примату грчке нације у Православљу.

У том светлу, утврђивање примата Константинопоља би за православни свет значило концентрацију потпуне црквене моћи у рукама уске групе, која има јасно изражен етнички карактер и ставља принципе национализма изнад верских категорија.

Следствено томе - Грк ће увек бити биран за поглавара васеленског Православља, представници других Цркава и народа добиће статус „стално подређених“, а све управљачке и друге стратешке одлуке на међуправославном нивоу постаће наставак политике и агенде константинопољског патријарха.

У таквој ситуацији, промениће се и улога Свеправославних сабора. Они једноставно или неће бити сазивани, или ће се претворити у механизам за просто одобравање раније донетих и одобрених одлука од стране Фанара.