„А ви ћете, можда, морати још више да пострадате, али ако дође такво време, онда се не бојте, идите на Крст смело, отворених груди, без сумње, без жаљења ни за чим, прихватајући га са радошћу.

Тада ће сила Божија осенити и ојачати, и ви ћете одстајати.

Али ако се мислено удаљите од Крста, ако сте подељени у својим мислима, колебате се, плашите се за себе или своје вољене, онда ће у том тренутку демонска сила интервенисати, благодат ће вас напустити и више нећете моћи да одстојите у страдању.

Морате схватити да је дошао час када треба да оправдате своју веру, своју верност Господу. Идите као што су то чинили свети мученици.

Господ их је укрепио, нису чак ни осетили муку, а ако јесу, схватили су да је дата да би се очистили од својих претходних грехова.

Молите Бога за помоћ за децу, за рођаке, не бојте се, ми ћемо им помоћи нашим страдањима, и Господ ће им се смиловати.

Долази време када ако не испуњавате молитвено правило, онда нико неће издржати, без обзира који духовни чин има.

Страх од невоља и жеља за миром чини да многи људи издају Бога и добродељ.

Катастрофалну таму пада побеђује само Крст – највећа страдања крсног пута.

Тајна вечног спасења захтева од верних да подносе туге и патње, и да се чувају од спољашњих људи.

Православни хришћанин чврсто и одлучно верује да нам ни демони, ни звери, ни зли разбојници и људи не могу наудити осим ако то није Божја воља.

А воља и промисао Божији дозвољавају да нам се учини зло само када је то за спасење наше душе, када ово зло иде на очишћење грехова и наслеђе Царства Славе Божије. Амин."

Архиепископ Антоније (Голинско-Михајловски) (+1976)

Превод и приређивање: "Борба за веру"