Јуче када је на страници Храма Покрова Пресвете Богородице објављен још један текст о цркви/храму/капели у Тршићу, на којој су, по обичају, коментари били затворени, сви ми који смо годинама ишли у поменуту ЦРКВУ, неко ређе неко чешће, смо знали да Центар за културу „Вук Караџић“ ни на један начин није ограничавао богослужења и обреде у поменутој ЦРКВИ.

Нико од нас никада није сведочио нити једној непријатности од драгог нам Центра. Шта више, лично сам за свог пријатеља пореклом из Енглеске, изабрала баш ту ЦРКВУ да се у њој крсти у православној вери. И тако је и било.

Ипак смо, као и увек тежећи истини, одмах јуче послали питања Центру за културу и њихов одговор, који потврђује све оно што смо до сад знали и што знамо, прилажем у објави:

„Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница се није мешао у рад Цркве и није ограничавао богослужења и обреде у Цркви Светог Архангела Михаила на Саборишту у Тршићу.“

Што се тиче Протокола на који се позива Епархија шабачка,а који је склопљен између Центра и СПЦ – Епархије шабачке 2013. и који су потписали тадашњи владика Лаврентије и тадашња директорка Центра, Дајана Ђедовић, у том Протоколу јасно стоји да се ради о ЦРКВИ а не о капели и у тачки 4. стоји: „У ЦРКВИ ЋЕ СЕ НЕДЕЉОМ И ПРАЗНИЦИМА ОДРЖАВАТИ СЛУЖБА.“ Дакле, није Центар никад намеравао да ограничава службу нити је то икад радио, овако ограничавање је дошло само и искључиво са једне стране – Јеротеја шабачког који је онда, најсрамније могуће за неког са позиције архијереја СПЦ, ко би требало да је по цену живота на страни Истине и Правде, манипулацијама и лажима пребацио кривицу на Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница који, ако није у нечему можда помогао, сигурно није одмогао.

Кад смо код Протокола, да додам још и ово. У њему јасно стоји да се у Цркви на Саборишту не одржавају венчања и крштања, а ево ја сам сведок (и сигурна сам да их још много има) да је упркос томе, и то након 2013. било, Богу хвала, и крштења и венчања и није Центар нити једном проблем направио.

Додаћу још и ово: Сабориште у Тршићу на коме се Црква налази јесте у државној својини и јесте заштићено подручје којим управља Центар и то је тако од прошлог века, Црква је са тим сазнањем саграђена. Зар то смета? Није ли од катастра важније што је тако „мала“ а велика сваком недељом и празником?

Цркву капелом на правди Бога није назвао Центар него Јеротеј Петровић, а све ово до сад урадио је и даље ради, уз помоћ појединих свештеника и нико од њих да бар једном каже да неће да лаже, да неће да буде кривоклетник, да лажно сведочи на своје колеге, суграђане, вернике, оне које их у куће дочекују са осмесима, надом и највећом радошћу. Нико да се запита како је то могуће да је за спор око игралишта који користе ученици ОШ „Анта Богићевић“ крива и школа и град, па за затворене цркве све крив неко други, ево сад Центар, само никад ништа није до Петровића Николе, алијас Јеротеја? Забранио је Јеротеј још код спора око игралишта (где је њему било драже да се прави паркинг него да се деца играју у порти Цркве) неким људима који су се томе противили, да им свештеник оде у кућу, па је наставио са том праксом и сада. Па шта ти мислиш, да се ми бојимо одлуке таквих и шта ће нам уопште они који ћутањем и саучесништвом у твојим неделима Бога издају. Ево, трећи пут јавно, нису у моју кућу добродошли твоји послушници а сваки коме је стало до Христа и истине може доћи у свако доба дана и ноћи, па ти маши твојим забранама сам себи испред носа, не може мени јеретик ништа да забрани.

А ви, мишићи, што ћутите и објављујете ове лажи против својих суграђана, показујете да страха немате, не од нас, не мисли вам нико од нас ништа лоше, не дај Боже, него од Бога. Замисли будеш свештеник и лажеш не згреваш, немаш страха од греха. Стварно јака мустра...

Зато под хитно да вратимо правог свештеника па макар то био Горан Вујанић и да кренемо са венчањима и крштењима у једном од најлепших села у Србији, па да видите само колико ће их бити на општу радост у Цркви која је сама себе прогласила парохијском. Јеротеј нека гледа куд ће и шта ће, у СПЦ му место није.

Марија Алимпић 

"Заштитимо Јадар и Рађевину"