ТЕШКА ВРЕМЕНА ЋЕ ДОЋИ

Где је онда оптимизам за последње дане? Када Господ предсказује да ће отпадништво преплавити целу земљу, тако да ће чак и изабрани бити у опасности да буду заведени од лажних христоса и лажних хришћана којих ће бити свуда - како можемо да будемо оптимисти по питању будућности? Како можемо да будемо оптимисти кад Господ предсказује умножавање безакоња и охладњење љубави код људи?

Наравно, ту су предвиђања о уједињењу цркава; уједињењу свих оних који ће доћи "у Његово име" да преваре многе. Али, "чувајте се да вас ко пе превари. Ето вам казах унапред!" Јединство које данашњи лажни хришћани траже је савршена завера обмана, замка лицемерне побожности на коју нас Господ упозорава да би нас сачувао. Ако је јединство и ширење истинитог хришћанства коначна судбина човечанства, као што они уче, зашто онда Христос предсказује невоље за своје изабране тих дана? Ако ће Јеванђеље бити прихваћено и остварено у животу народа на земљи, зашто Христос каже да ће дани свршетка света бити као дани у Нојево време када је отпадништво прекрило земљу, па се само шака људи нашла верна и ушла у барку која представља Цркву?

Ако последње дане овога света карактерише идилична слика о којој сентиментални, "духовни" хришћани сањају, како то да апостол Павле пише ове речи Тимотеју:

Али ово знај да ће у посљедње дане настати тешка времена - јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли (2. Тим. 3:1-5).

Где је, дакле, оптимизам апостола Павла када пише Солуњанима, који су свакога часа очекивали долазак Христов:

"Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за  себе да је Бог. Зар не памтите да сам вам ово казивао још кад сам био код вас?" (2. Сол. 2:3-5)

И онда продужује о Антихристу:

"И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста својих и уништити појавом свога присуства; онога је долазак по дјејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком пријеваром неправде међу опима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду" (2. Сол. 2:8-12).

Будућност, дакле, није тако лепа као што замишљају "они који пропадају", који "не примише љубав истине да би се спасли". Последња времена ће карактерисати најгоре отпадништво које је свет икада видео. Јер - то неће бити чисто и искрено порицање Бога, већ лицемерство, фалсификат вере и истине.

Зар нису Оци и многи Светитељи наше Цркве исто пророковали о последњим данима? Ево дела разговора ученика са својим духовним оцем:

И брат упита:   

- Шта, дакле, зар ће се обичаји код хришћана и Предање изменити; и зар тада неће бити свештеника у Цркви, па да се такве ствари догоде?

А старац рече:

- У време као ово, љубав многих ће охладнети и биће не мала невоља: освајање земаља и расељење народа, отпадништво краљева, раскалашност свештеника, немарност оних у монашком животу. Биће претпостављених који ће презрети своје спасење и повереног им стада, сви ће они бити жељни светске славе и истицати се на банкетима; препирачи, троми у молитви, жељни клевете и спремни на критику живота стараца и њихових речи, нити их следећи ни слушајући, већ грдећи их и говорећи: "Да смо ми живели у њихово време, и ми би се подвизавали!" И владике ће у то време бити поштоваоци моћних особа, одлучујући према поклонима, не бранећи сиромаха од осуде, тлачитељи удовица и злостављачи сирочади. Невера ће ући у народ, изопаченост, мржња, непријатељство, љубомора, супарништво, лоповлук, пијанство!

А брат рече:

- Шта да се онда ради у таква времена и године?
Старац одговори:

- Сине, у данима као што су ови, онај ко може нека спасава своју душу, и он ће се великим звати у Царству небеском!

Евергетинос, издање 1958, књига 7. стр. 114.

Из ових пророштава, која су се великим делом већ испунила, може се лако закључити у ком правцу иде човечанство. Његова будућност је духовно банкротство у коме ће љубав према Богу и ближњему охладнети, па ће људи постати до крајњих граница себични, пожудни, разметљиви, хулници, љубитељи задовољстава.

Али, то духовно банкротство се неће показати откривено и стравично као што јесте, већ прекривено зачуђујућим изгледом религиозности. Ови људи, имајући много духовних чирева, изгледаће побожни. Биће много оних који ће проповедати "у име Христово" и превариће својом лажном побожношћу и религиозношћу оне "који пропадају", све који у својим срцима немају љубави за истину, да би могли препознати вукове у овчијим кожама. Штавише, лажни христоси и лажни пророци ће последњих дана своју проповед зачинити знацима и великим чудима која ће чинити силом сатанском (спиритисти, окултисти, факири, гуруи итд.).

Коначно, када вера код великог дела човечанства буде искварена од ових лажних пророка и њихове душе припремљене, тада ће се онај кога су Јевреји чекали и кога још чекају - појавити. То ће бити тај чије путеве човечанство припрема већ вековима, онај који ће бити симбол и бог целокупне изгубљене генерације последњих људи, "човек безакоња" (великог сатанског безакоња духа), син пакла, противник, који се, као и Луцифер, узноси изнад свега што су људи поштовали до тада. Он ће сести у Божји храм као Бог, и путем страшних сила, знакова и чудеса која ће чинити силом сатанином - "доказаће" помраченим и кратковидим умовима људским да је он, и нико други - бог.

Он ће учинити жељено јединство сентименталиста стварним. Пред његовим троном ће се људи свих религија и духовних струја поклонити као браћа. Ујединиће све народе на земљи под свој скиптар, јер "дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном. И поклонише се њој сви они који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота Јагњета закланога од постања свијета"(Откр. 13:7-8).

За светске људе, предвиђања о једној светској држави и универзалној религији су врло пријатна. Исто је и данас са свима који желе јединство цркава и не брину о истини. За њих су догматска питања узалудне византолошке дискусије. "Зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду " (2. Сол. 2:11-12)

Наставиће се...