Хришћанин се моли ноћу:

„Господе, дај ми сан праведника!“

Буди се ујутру и жали се да га целу ноћ муче ноћне море. Одлучује да покуша поново и поново се моли истом молитвом. Поново се буди ујутру, жалећи се на немирну ноћ.

Свештенику говори о томе:

 „Зашто молим Господа за сан праведника, а Он ми шаље ужасе и муке?“

„А како мислиш да се осећа праведник, који живи тако као ти?!“

+ + +

Владика Симон је у то време био архимандрит. Ипођакони су увек заборављали да угасе светло у његовој канцеларији. Написао је на папирићу:

„Кад одлазиш, угаси светло“ и окачио га на унутрашњу страну врата.

 Следећи пут када је дошао, уместо њега је видео други папирић, са натписом:

 „Људи већма заволеше таму него светлост, јер су им дела била зла. Јер сваки који чини зло мрзи светлост...“ (Јован 3:19-20).

+ + +

НАПУСТИО СУБОТАРЕ И ВРАТИО СЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ

Срели адвентисти (суботари) једног пијаницу, па реше да га „спасу”:

- Видиш ли какав си? Пропао си начисто: пијан, прљав, поцепан, никакав! Дођи у адвентистичку заједницу, да будеш човек.

Овај им стварно приђе и, пошто они не пију, почне да живи уредно, чита Библију, иде суботом на молитвене скупове. Издржао три месеца, али није могао више. Оде у кафану, једна чаша, друга, трећа - сруши се адвентистичка наука у њему. Тетурајући се, изађе из кафане и сретне православног свештеника, па каже:

- Дођи, попе, да те загрлим! Поново сам постао православац!