У старо време било је много лажних пророка, у време цара Ахава познат је био један истинити пророк – свети Илија Тесвићанин и било је 800 лажних пророка Језавељиних. А сада говоре да нема пророка, али није тако, јер у Јеванђељу стоји: „И многи лажни пророци ће устати и преварити многе“ (Мт.24:11). Ко су лажни пророци по јеванђељу и како да их познамо?

Господ говори: „Блажени изгнани правде ради, јер њихово је царство небеско. Блажени сте, кад вас избрукају, и изагнају, и реку сваки лукави глагол (реч) лажући на вас, Мене ради. Радујте се и веселите се, јер велика је плата ваша на небесима: јер тако су изагнали пророке, који су били пре вас“ (Мт.5:10-12).

По Библији знамо зашто су изгонили пророке: зато што су прорицали погибију градовима и народима, и они се нису кајали, него су изгонили пророке. Изузетак је град Ниневија, свети пророк Јона је прорицао погибију Ниневије, али ниневљани су три дана гладовали и кајали се и то пророчанство се није остварило.

А у Новом Завету сви проповедници, које Господ шаље, они су и пророци по јеванђељу: „И призва (Исус) дванаесторицу, и поче их слати по два и два, и даваше им власт над духовима нечистим... И говораше им: где год уђете у дом, тамо будите, док не изиђете отуда; и који год вас не приме, нити вас послушају, исходећи отуда отресите прах са ногу ваших за сведочанство њима: заиста вам кажем, лакше ће бити Содому и Гомори у дан судњи, него граду томе. И (апостоли) су изишли и проповедаху (људима), да се покају; и демоне многе изгоњаху: и мазаху јелејем многе болеснике, и исцељиваху“ (Мк.6:10-13).

Зашто Господ каже: „И који год вас не приме, нити вас послушају, исходећи отуда отресите прах са ногу ваших за сведочанство њима: заиста вам кажем, лакше ће бити Содому и Гомори у дан судњи, него граду томе“? Зато што „проповедаху људима, да се покају“ и да живе по Јеванђељу, иначе ће погинути. Тако је проповедао покајање и апостол Павле као што пише у Делима апостолским: „А после неколико дана дође (судија) Филикс са Друсилом женом својом суштом Јудејком и позва Павла да чује од њега о вери у Христа Исуса. А кад говораше он (Павле) о правди и о уздржању и о суду који ће бити, уплашен будући Филикс одговори: иди засад, па кад добијем време, позваћу те“ (Дап.24:24-25).

Кад би данас тако проповедали и позивали на покајање епископи и свештеници, онда вероватно не би били примљени у већину домова, и онда би они морали да отресају прах са ногу својих и да проклињу непокајнике. Али готово сви они су лажни пророци и прећутно, па и јавно, одобравају грешан живот у свету, и зато њих грешници примају у своје домове.

Опет у Јеванђељу Господ говори о лажним пророцима и упозорава: „Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“ (Мт.7:15-16). Како по плодовима, тј. како на делу познати истините и лажне пророке? Најјачи пророк је мученик Христов и он својим мучеништвом потврђује своје пророчанство, да ће хришћани бити спашени и добити вечни живот, и да нехришћани и лажни хришћани неће бити спашени, него ће вероватно морати са ђаволом у вечне муке. То је најјаче пророчанство – кад неко својим мучеништвом потврђује пророчанство. Зато се у Откровењу мученик Христов назива – сведок верни, као што Господ говори епископу Пергамске Цркве: „Знам дела твоја, и где живиш, где је престо сатанин: и држиш име Моје, и ниси се одрекао вере Моје ни у оне дане, у које Антипа верни сведок Мој, убијен беше код вас, где живи сатана“ (Откр.2:13).

И нађимо данас једног епископа, свештеника или јеромонаха, који је спреман уз Божију помоћ да своје пророчанство посведочи мучеништвом за Христа? Готово сви они су лажни пророци, и сви они и прећутно и јавно одобравају грешан живот у свету, и зато је Господ рекао: „Ја сам пастир добри: пастир добри душу своју полаже за овце; а најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук разграби овце и распуди их“ (Јн.10:11-12).