Апостолско Правило 45. Ко се моли са јеретицима - да се одлучи; а ако их прими као свештенике - да се извргне.

Тумачење. Епископ, или презвитер, или ђакон, ако се само помоли са јеретицима, било у кући или у цркви - да се одлучи; а ако им дозволи да служе у цркви као презвитери или да као свештена лица нешто друго од свештених радњи чине - такав да се извргне.

Апостолско Правило 65. Ко се моли са Жидовима, да се одлучи.

Тумачење. Ко улази у јудејско збориште (синагогу), или у јеретички или погански храм и помоли се с њима, ако је мирјанин - да се одлучи, а ако је свештено лице - да се извргне, јер размишља као Јудеји. А ако се у дому само помоли са јеретицима епископ, или презвитер или ђакон - да се одлучи, како налаже 45. правило ових Апостолских заповести.

Зашто толика казна хришћанину – ако се само помоли са јеретицима? Зато што православни и јеретици немају истог Бога, него православни исповедају веру у свог правог Бога, а јеретици исповедају веру у свог јеретичког бога. Зато је рекао апостол Павле: „Срцем се верује за правду, а устима се исповеда за спасење“ (Рим.10:10). Али нису јеретици само они, који не исповедају православно, него су јеретици и они, који не живе православно, али они се не рачунају у јеретике ако се макар на речима кају, јер Господ је заповедио у јеванђељу: „Ако сагреши теби брат твој, иди и изобличи га међу тобом и њим самим: (па) ако те послуша, придобио си брата свога; а ако те не послуша, узми са собом још једнога или два (сведока), да на устима два или три сведока остане сваки глагол (реч); па ако ни њих не послуша, кажи Цркви; па ако ни Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник. Јер заиста вам кажем: које год свежете на земљи, биће свезано на небу; и које год раздрешите на земљи, биће раздрешено на небу... Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми сагреши брат мој, и да му опростим? (да ли) до седам пута? Говори му Исус: не кажем ти, до седам пута, него до седамдесет пута седам“ (Мт.18:15-22).

Према томе, ако се неко и само на речима каје за своје грехе, ми њега препуштамо суду Божијем и не рачунамо га у јеретике и незнабошце. Јер њему ће судити Бог, ако се заиста не покаје, јер Господ говори у јеванђељу: „Борите се да уђете кроз тесна врата: јер многи, кажем вам, тражиће да уђу и неће моћи. Кад устане домаћин и затвори двери, и ви почнете напољу стајати и ударати у двери, говорећи: Господе, Господе, отвори нам; и (Он) одговорив рећи ће вам: не познајем вас, откуда сте. Тада ћете почети говорити: ми смо јели пред Тобом и пили, и на трговима нашим учио си. И рећи ће (Он): кажем вам, не познајем вас, откуда сте: одступите од Мене, сви ви који чините неправду“ (Лк.13:24-27). И у другом јеванђељу говори: „Неће сваки, који Ми говори, Господе, Господе, ући у царство небеско; него ко твори вољу Оца Мојега, Који је на небесима. Многи ће рећи Мени у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли Твојим именом пророковали, и Твојим именом демоне изгонили, и Твојим именом силе многе творили? И тада ћу им (Ја) исповедити (признати), да никад вас нисам знао: идите од Мене ви који чините безакоње“ (Мт.7:21-23).

А коме се тако говори: не познајем вас? Тако се говори сваком туђину, који се не рачуна у своје, јер сви који не живе православно, они су по духу туђи Христу и њима ће Господ рећи: „Не познајем вас.“ Јер по самом имену и називу хришћанин значи: мали Христос по духу. Па ко год не живи православно, тај по духу не личи на Христа и тај није мали Христос, него тај је туђин по духу.

Тако, ако неко јавно греши и не каје се за грехе ни на речима, тај је као незнабожац и цариник и као јеретик. Међутим, данас нико и не позива на покајање, па скоро нико се и не каје за грехе. А разуме се, зашто нико не позива на покајање – зато што најпре треба да се покају епископи, свештеници и јеромонаси, па онда да позивају друге на покајање. И зато многи данас говоре да су хришћани, мада имају смртне грехе и не кају се за њих. Мада су на крају малог црквеног календара наведени главни смрти греси, али нико то не види и не чита, они имају своје учитеље и своју веру и свог јеретичког бога. А главни смртни греси су ови, читај у малом црквеном календару: 1. гордост – сатана је идол, 2. среброљубље, тј. љубав према новцу и богатству – мамона је идол, 3. разврат, нечистота, блуд – незнабожачки богови су идоли, 4. завист – демон је идол, 5. неуздржљивост у јелу и пићу, лакомост, пијанство – бог је трбух, по апостолу Павлу, 6. гнев – демон је идол, 7. очајање у лењости и немарности према свом вечном спасењу – издајник Јуда је идол.

Тако сви непокајани грешници неће да виде и неће да чују и неће да разумеју кад их неко позива на покајање, они имају своје богове и њима Господ Исус Христос није Бог њихов. На њима се испуњавају речи јеванђеља, где Господ говори: „Тога ради говорим им у причама, да гледајући не виде, и чујући не слушају, нити разумеју; и испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: слухом ћете чути и нећете разумети: и очима ћете гледати и нећете видети; јер одебља срце ових људи, и ушима тешко слушају, и очима својим зажмурили, да како не виде очима, и ушима не слушају, и срцем не разумеју, и не обрате се, и да их исцелим“ (Мт.13-15).