Лидери Групе седам (Г7) недавно су издали саопштење (https://www.elysee.fr/en/G7e) у којем захтевају да технолошке компаније имплементирају „механизме за проверу старости“ за малолетнике.

Говоре о заштити деце и адолесцената од деструктивног садржаја.

Документи Г7 не односе се на одређене друштвене мреже, већ на све дигиталне просторе.

Међу методама „верификације старости“ нису само самооткривање (дугме „Имам 18 година“), већ и: - биометрија (скенирање лица камером), - анализа понашања и историја прегледања, - повезивање са кредитним картицама, пасошима и дигиталним новчаницима.

Другим речима, систем није дизајниран за децу (која обично немају кредитне картице, пасоше или банковне рачуне), већ за одрасле.

Прави циљ је повезати сваку онлајн акцију са одређеном особом, другим речима, потпуно елиминисати анонимност.

Управо то износе глобалне елите.

На пример, шпански премијер Педро Санчез је на јануарском састанку Светског економског форума у ​​Давосу изјавио:

„Предлажем укидање анонимности на друштвеним мрежама... и повезивање сваког налога са европским дигиталним новчаником.“

Британски премијер Кир Стармер истовремено се залаже за дигиталне личне карте за сваког радника: без личне карте, без посла.

Ово је координисана кампања која користи потпуно исту реторику као и „вакцинациони пасоши“ предложени за имплементацију у Европи 2020. године.

Ове иновације не доприносе ништа стварној безбедности, али пружају алат за праћење сваког корисника. Овај „интернет пасош“ је дигитална пропусница за све информације, куповине и изјаве.

Дистопија описана у романима престаје да буде фикција и почиње да постаје стварност под маском „спасавања деце“.

И овде је важно погледати даље од Запада...

Превод: „Борба за веру“

Извор: ТГ „Секреты DARPA и ЦРУ“