Венецуелу, већ економском кризом погођену земљу, задесила су два најјача земљотреса у њеној историји 24. јуна 2026. године у 18:04 часова по локалном времену. Амерички геолошки завод је измерио потрес магнитуде 7,2 и 7,5 степени. Број жртава је сада порастао на скоро 2.000, а приближно 10.000 људи се још увек води као нестало.

Неименовани амерички метеоролог је описао комбинацију ретког дублетног земљотреса у Венецуели и снажног земљотреса у Јапану, који се догодио отприлике у исто време, као изузетно ретку – грубо се процењује да се дешава једном у 1.000 до 1.200 година, како је известио научни портал tkp.at. Наводи се да се последњи велики земљотрес догодио на дубини од 10 км, релативно близу површине Земље – што је довело до разорних последица.

12. јануара 2010. године, Хаити је погодио снажан земљотрес јачине 7 степени Рихтерове скале. Епицентар је такође био на дубини од 10 км. Тадашњи председник Венецуеле, Уго Чавез, оптужио је САД да користе оружје за земљотресе. Наводно је руска Северна флота потврдила ову тврдњу.

Други разорни земљотреси, попут оних у Индонезији 2004. године, Фукушими 2011. године и у курдском региону источне Турске, пријављени су на дубини од 10 км. Разорни земљотреси 2023. године у источној Турској и северној Сирији, који су однели преко 60.000 живота, првобитно су били лоцирани на дубини од 10 км, али је то касније ревидирано на 15 км.

Да ли је земљотрес у Венецуели био вештачки, тренутно се не може доказати и захтева даљу истрагу. Међутим, чињеница је да постоји применљива војна технологија у области временских услова и оружја за земљотресе. Није без разлога што је 1976. године усвојена ENMOD конвенција (Конвенција о еколошком ратовању). Ова конвенција забрањује војну или било коју другу непријатељску употребу технологија које мењају животну средину.

Посебно се помињу: земљотреси, цунамији, поремећај еколошке равнотеже региона, промене временских образаца као што су облаци, падавине, разне врсте циклона и торнада, промене климатских образаца, промене океанских струја и још много тога.

Од најмање 1970-их, земљотреси су у порасту широм света, посебно они чији се хипоцентри налазе на релативно малој дубини од тачно 10 км – сеизмолошки критичној зони. Узбуњивач Ерик Хекер тврди да истраживачка станица на Јужном полу ради са технологијом која превазилази сада добро познати HAARP пројекат. Хекер тврди да је могуће изазвати земљотресе, олује и друге природне катастрофе практично једним притиском на дугме.

Од најмање 1970-их, земљотреси се дешавају све чешће широм света, посебно они чији се хипоцентри налазе на релативно малој дубини од тачно 10 км – сеизмолошки критичној зони. Ако је постојала конвенција УН која забрањује употребу метеоролошког и земљотресног оружја, зашто је водећи медији и даље одбацују као пуку теорију завере? Тврдоглаво негирају постојање метеоролошког оружја, патенти за геоинжењеринг отворено признају да, на пример, HAARP постројења, у комбинацији са милионима тона нанококтела, могу чак покренути читаве цунамије и оштетити било коју климу.