Кирил Александров:

Храм свих богова“ уместо Дома Богородице: зашто је властима потребан пантеон у Лаври?

Монаси су протерани из Лавре, тамо су одржавани концерти и кулинарске емисије, а вршене су и богохулне манипулације реликвијама. А сада граде неопагански пантеон.

28. јуна 2026. године, на Дан Устава, председник Владимир Зеленски је говорио у Кијево-Печерској лаври и објавио да Врховној ради Украјине подноси предлог закона о оснивању Украјинског националног пантеона, који је, према речима председника, намењен одавању почасти Украјинцима који су се „борили за Украјину и инспирисали Украјину“. 1. јула, Рада је одмах гласала за, а Кабинет министара је исто тако брзо одобрио механизам за стварање Пантеона. Планирано је да се налази на територији Кијево-Печерске лавре.

Зашто баш у Лаври? Ко ће насељавати овај Национални пантеон? Која имена ће обележавати? Кога ће држати за пример?

Од манастира до покретања нове државне идеологије

Одлука о Пантеону не може се посматрати изоловано од онога што се већ дешава са Лавром. Три године власти покушавају да истерају монахе Украјинске православне цркве из манастира: цркве и неке келије су заплењене, а верницима је забрањен улазак у светињу. Ствари не стоје добро са „манастиром ПЦУ“ – тамо готово да нема монаха, а они који јесу су хонорарни запослени у Министарству културе. Једно време власти очигледно нису биле сигурне шта да раде са светињом коју су наследиле: да ли ће организовати кулинарску емисију, одржати молитвени доручак или покренути ансамбл песама и игара. Али сада је, очигледно, држава донела одлуку. Лавра се трансформише у платформу за промоцију нове државне идеологије – неку врсту стартапа који ће покушати да продају украјинском друштву.

Вреди напоменути да је Зеленски прославио Дан устава, чисто секуларни празник, у Лаври. Догађају су присуствовали високи званичници, представници верских организација и други великодостојници. Тек јуче су власти демонстративно туговале, говорећи свету о нападу Русије на „светињу“. Данас је то исто свето место само кулиса за државне догађаје: Зеленски говори уз живописну слику Успенске саборне цркве, док званичници седе испод звоника Лавре.

А сада се ова пракса утврђује законом. Текст закона о Пантеону експлицитно наводи да он треба да постане место државних церемонија, доделе највиших државних одликовања и да ће посета њему постати део државног протокола током посета страних лидера и делегација.

Другим речима, нема ни помена о било каквој светости. Власти намеравају да користе Кијево-Печерску лавру као место државног ритуала.

Да ли је незаконито градити у Лаври? Ако заиста желите, можете

Када је влада раскинула уговор о закупу Доње Лавре са УПЦ, држава је окривила Цркву за бригу о објектима манастира. Министарство културе је потом саставило дугачак списак „прекршаја“. Списак је укључивао „неовлашћену реконструкцију, доградњу и измене објеката културне баштине и изградњу нових зграда на територији резервата природе“, „злоупотребу подрума из 1914. године“ и „неправилно одржавање локалног архитектонског споменика“ — складишта књига у згради број 113. Министарство културе није прецизирало који су објекти (осим овог другог) у питању.

Када је УПЦ захтевала конкретан списак „прекршаја“, држава је то одбила и класификовала документ.

Истовремено, чули смо бројне љутите изјаве званичника који оптужују УПЦ да крши „историјски изглед“ Лавре. И овде се поставља сасвим разумно питање: зар изградња „храма свих богова“ (тако се преводи реч „пантеон“) у православном светилишту неће нарушити ову „слику“? Питање делује реторички, али то је само на први поглед.

Ствар је у томе што, формално, изградња у Лаври неће нарушити ни „историјску слику“ ни закон. Али не зато што ће се Пантеон уклопити у архитектуру древног манастира. Власти су једноставно изабрале лакши пут: превентивно су укинуле све законе који су могли да ометају ову изградњу.

Посланик Максим Бужански је то истакао, коментаришући Закон бр. 15360 „О украјинском националном пантеону“: „Закон експлицитно наводи правило — игнорисање других закона.“

Заиста, прелазне одредбе закона о Пантеону ефикасно „онемогућавају“ шест законодавних аката.

Да ли Земљишни законик захтева да се земљиште користи за његову намену? Ово правило се више не односи на Пантеон — намена локације не мора да се мења.

Да ли Закон о резерватима природе забрањује капиталну изградњу у заштићеним подручјима? Сада ће укључивати члан који изричито дозвољава изградњу Пантеона унутар резервата. Штавише, заштићени статус земљишта „не може бити разлог за одбијање“ одобрења за пројекат. Другим речима, службеницима одговорним за заштиту резервата је законски забрањено да кажу „не“.

Да ли Закон о заштити културне баштине штити заштићена подручја споменика и заштитне зоне УНЕСКО локалитета? Два кључна члана овог закона – чланови 32 и 33 – једноставно се „не примењују“ на Пантеон. Међутим, посебна нова одредба дозвољава градњу директно унутар заштитне зоне локалитета светске баштине – то јест, управо тамо где је строго забрањена.

Ту је и Закон о сахрањивању, који утврђује санитарне и еколошке захтеве за места сахрањивања. Погодите да ли се односе на Пантеон? Тако је, не: овде се неће примењивати ни урбанистички, ни еколошки, нити санитарно-хигијенски стандарди потребни за било које гробље или колумбаријум у земљи.

Коначно, урбанистички услови за пројектовање Пантеона биће издати „без узимања у обзир захтева урбанистичке документације на локалном нивоу“. Једноставно речено, генерални план Кијева не мора бити објављен.

Слика је индикативна. Црква је оптужена за „неовлашћену реконструкцију“ и „кршење историјског изгледа“ – и на основу тога, монаси су протерани из манастира који су сами деценијама обнављали након совјетског занемаривања. А када је сама држава требало да изгради „храм свих богова“ на светом месту, није се потрудила да спроведе сопствене законе – једноставно их је укинула.

Остаје само један закон који Врховна рада не може да укине – међународна Конвенција о светској баштини. Према њој, свака велика градња на територији УНЕСКО-вог локалитета или у његовој заштитној зони захтева претходно обавештење Комитету за светску баштину и процену утицаја. Украјински парламент може да „искључи“ сопствене законе, али не и међународне обавезе земље. И управо зато питање судбине Лавре као локалитета светске баштине више није реторичко.

 „Храм свих богова“

Реч „пантеон“ на грчком значи „храм свих богова“. Другим речима, универзално паганско светилиште. Ово је дубоко узнемирујуће јер је толико симболично: држава подиже изворно пагански споменик у самом срцу православља у нашој земљи.

Ова симболика постаје још упечатљивија ако узмемо у обзир судбину оригиналног римског Пантеона. Овај грандиозни „храм свих богова“ изграђен је 118–128. године нове ере на Пјаца дела Ротонда у Риму. Године 609. претворен је у хришћанску цркву Санта Марија ад Мартирес. Био је симбол тријумфа хришћанства над паганизмом. Сада, у Украјини, желе да ураде супротно.

Неки би могли рећи да је то само реч која је одавно изгубила своје изворно паганско значење. Да данас једноставно означава место поштовања великих људи. Па, хајде да видимо кога планирају да поштују у новом украјинском „храму свих богова“.

Уместо да славе Бога, они се клањају националним идолима

Закон не наводи списак појединаца које власти намеравају да укључе у Пантеон. Међутим, постоје категорије: вође украјинских држава, хетмани, председници, команданти Војске УНР, Украјинске галицијске војске, Карпатске Сичи, Украјинске устаничке армије и Оружаних снага Украјине.

Да, међу њима свакако има достојних појединаца: научника, писаца, филантропа, државника и војника који су дали своје животе за нашу земљу. Али из неког разлога, украјинске власти су започеле ову прославу враћањем и сахрањивањем у Украјини посмртних остатака, благо речено, веома контроверзних историјских личности: личности из Организације украјинских националиста (ОУН), Украјинске устаничке армије (УПА), украјинског националистичког подземља, грађанског рата и тако даље.

Неколико примера. Андриј Мелник је оптужен за сарадњу са нацистичком Немачком и учешће у репресијама против цивила на окупираној територији Украјине. Степан Бандера је оптужен за сарадњу са нацистима и, индиректно, за учешће у масакру у Волињу. Симон Петљура је оптужен за погроме од 1918. до 1921. године, у којима је, према различитим проценама, страдало до милион Јевреја — убијено, рањено или опљачкано.

Можда су за неке ове личности хероји; можда их други виде као борце за независност Украјине. Али Сви ови људи, директно или индиректно, умешани су у убиство; има крви на њиховим рукама. Како могу бити сахрањени поред Преподобним Печерским, Божијим угодницима?

Постоји још један важан аспект. Лавра је православно светилиште. Али у Пантеону смо позвани да одамо почаст гркокатолицима, неверницима и људима који су били непријатељски настројени према Православној Цркви.

Можда украјински Пантеон неће личити на римски Пантеон из паганских времена. Вероватно неће садржати жртве или паганске празнике. Али оно на шта цела ова прича свакако подсећа јесте стварање култа „хероја“ Октобарске револуције 1917. Совјетска влада је тада такође створила свој „пантеон“: Лењин, Стаљин, Киров, Шчорс и тако даље. Њихове биографије су преписане попут „живота светаца“ нове безбожне религије. Комунизам је имао своје „свеће“, своје „мошти“, своје маузолеје, своје ритуале и своје обавезне празнике. Данас, украјински пројекат Националног пантеона иде истим путем. Само што уместо комунистичких „хероја“ постоје национални; уместо Лењина, ту је Бандера; уместо совјетских маузолеја, постоје украјински пантеони.

И сви они – било совјетски или украјински – су у суштини иста духовна замена: поштовање Бога, Пресвете Богородице и Светитеља замењује се култом државе. Држава, нација, независност, револуција, Мајдан проглашавају се највишим вредностима. А они који су жртвовали своје животе, а чешће и животе других, поштују се на овом олтару. Бога замењује идол – идол државности или нације.

А ко од нас ужива у таквим подметачинама? Довољно је сетити се речи које датирају још од Тертулијана: „Ђаво је Божји мајмун.“

Пантеон у Лаври: Брига за државу или рад против Православља?

Сви стручњаци се слажу око једног: није било потребе градити пантеон у Лаври: десетине погоднијих локација могле су се наћи у Кијеву. Зашто православно светилиште? И чија је то била идеја?

Бивши посланик Игор Мосијчук изјавио је да је богохулну одлуку о постављању пантеона у манастир лично донео Зеленски. Политиколог Костјантин Бондаренко појашњава да је ово председников покушај да изнервира Цркву. И тешко је не сложити се са њим. Видимо одређени тренд у односу између Зеленског и УПЦ. Пре него што је дошао на власт, уверавао је да се неће мешати у питања вере. Крајем 2022. године, Зеленски је покренуо масовну репресију против свештенства, протерао Цркву из Лавре 2023. године, потписао закон о забрани Украјинске православне цркве 2024. године, а сада – одлука о изградњи пантеона на једној од најпоштованијих православних светиња на свету. Док би се претходни кораци могли посматрати као борба против „свештеника ФСБ-а“, „храм свих богова“ на светињи је ударац Православљу у целини.

Тешко је не приметити одређени тренд. И не знамо зашто се то дешава. Можда он искрено верује да православље нема места у Украјини, можда је више наклоњен другим верским покретима, или је могуће да на Зеленског утичу исти људи са којима се бивши шеф Канцеларије председника консултовао приликом доношења одлука.

Али шта год да је случај, борба против Цркве је изгубљена битка. Лавра је преживела монголско разарање, синодску бирократију и Совјетски музеј атеизма – и сваки пут се молитва враћала у своје пећине. Такође ће надживети „храм свих богова“. Једино питање је какав ће бити рачун за ову најновију „реконструкцију“ светог места за оне који су је покренули.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "СПЖ"