„Православни свет је претрпео ненадокнадив губитак: 9. јула 2026. године, на светли дан Тихвинске иконе Мајке Божије, након што је примио Свете Христове Тајне, легендарни кавкаски пустињак и старац, јеросхимонах НЕКТАРИЈЕ (Ковалчук), односно јеромонах Николај како се звао пре примања схиме, отишао је Господу.

Његова смрт је била заиста благословена: у пет сати ујутру примио је Свете Христове Тајне, а у седам је Господ упокојио његову чисту душу...

Пре свог затворништва, отац Нектарије се петнаест година подвизавао у Почајевској лаври, одакле је, заједно са својим братом, монахом Константином, касније познатим духовним писцем (више пута смо преносили поуке пустињака Константина – нап. „Борба за веру“), отишао у Кавкаске планине, где је остао преко 30 година.

Од када је његов брат, сада јеромонах Константин, рукоположен у Грузијској Православној Цркви и сада служи у Грузији, отац Нектарије је наставио свој аскетски живот.

Неизрециво је тужно, али наша туга је светла, јер нема смрти!

Нема смрти. Постоји покој блаженства,

Постоји прелаз тајанствен и свет,

Од земаљског несавршенства

До Раја, смео и брз лет.

Нема смрти. Божји свет је пречудан.

Примити га чистим срцем је дивота

Наш земаљски пут није узалудан.

 То је праг вечнога живота.

Нема смрти. Напред лежи Бесконачност.

Протеже се Млечни пут —

Звездани мост у блажену вечност,

Достојна круна за наш труд.

Превод и препев стихова: „Борба за веру“