Мало познате информације о старцима Јосифу Исихасти, Порфирију Кавсокаливиту и Пајсију Светогорцу...

...Поменућемо и неке модерне лажне свеце, и упитати вас: да ли сте се некад запитали, зашто "православни" екуменисти и модернисти у Грчкој, Русији, Србији, Бугарској... толико славе и величају дотичне "старце"? 

Међу њима је и „старац“ Јосиф Исихаста (на слици), коме су се лично јавили „анђели“ да га обавесте да ЈЕ МОГУЋЕ СЛУЖИТИ ПО НОВОМ КАЛЕНДАРУ.

Ту је и Порфирије Кавсокаливит, који је пао „у стање које му је омогућило да види и у ДУБИНЕ ЗЕМЉЕ и у ХАОСУ НЕБЕСА“...

 И Силуан Атонски, КОЈИ ПРЕПОРУЧУЈЕ ДА СЕ „УМ ДРЖИ У АДУ“, ОБЈАШЊАВАЈУЋИ ДА ГА ЈЕ „САМ БОГ“ ТОМЕ НАУЧИО, а такође уводи нову теолошку тезу о такозваној „ОБРНУТОЈ ПИРАМИДИ БИЋА“ И МНОГИ ДРУГИ ЕКУМЕНСТИЧКИ ОПРЕЛЕСНИЦИ КОЈЕ СУ ДЕМОНИ ОПРЕЛЕСТИЛИ.

Ево поучне приче о једном од њихових најтипичнијих представника:

На аргумент да је нови календар направио папа, екуменистички „старац“ Пајсије је одговорио:

„Нови календар је направио папа, а стари – незнабошац“ (Нема везе што су Јулијански календар усвојили Свети Оци и црквени живот се вековима кретао по њему, нема везе што су се јеванђељски догађаји заправо одвијали по њему, нема везе што га је папа намерно мењао како би се одвојио од слављења у исто време са православнима, нема везе што је у то време Православна Црква АНАТЕМИСАЛА папске измене – то јеретицима није важно!

 „Старац“ долази у директну супротност са речима Равноапостолног Светог Цара Константина, изговореним у вези са усвајањем ЈЕДИНСТВЕНОГ КАЛЕНДАРА ТОКОМ ПРВОГ васељенског сабора (када је решено питање слављења Васкрсења Христовог, које је поделило верне):

„Нека благоразумље Ваше Светости размисли о томе колико је непохвално и непристојно да истих дана једни посте, а други се госте...“ (Свети Равноапостолни Цар Константин, „Историја Цркве, књига I, поглавља 7, 10 и 11“ Блажени Теодорит Кирски.).

Пајсије такође пориче Свето Предање Цркве, које каже:

„Као ревнитељ Православља и побожности, Јустинијан се много бринуо о богослужењу у Православној Цркви и сјају храмова као места богослужења. У свој законик је, између осталог, унео и ЗАКОН О ОБАВЕЗНОМ ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРОСЛАВЉАЊУ празника Рођења Христовог, Крштења Господњег и Васкрсења, Благовести Пресвете Богородице и других“ „Житија светих - Живот Светог цара Јустинијана“ - Свети Димитрије Ростовски - прим. аур.).

Овако је новокалендарски јеретик навео људе да славе са католицима:

 - Колико цркава имате тамо где живите?

- Четири - одговорих, а други талас запрепашћења ме је савладао.

 - По старом или по новом? - дошао је трећи гром из ведра неба...

- Две по старом, а две по новом - одговорих му.

- У коју идеш ти?

- Ја - у ону по старом, а моја жена - у ону по новом.

- Гледај. Иди и ти тамо где иде твоја жена - рекао ми је категорично и спремао се да ми да објашњења. Али за мене је питање било затворено. Нису ми била потребна објашњења и докази... онда је наставио са неким објашњењима. Можда да их каже другима. Можда да их користи за себе у временима искушења,..:“

− И ми, наравно, овде, на Светој Гори, јесмо по старом календару. Али ово је другачије. Ми смо у јединству са Црквом, са свим Патријаршијама – и са онима који су по новом и са онима који су по старом календару. Ми признајемо њихове тајне, а они – наше. Њихови свештеници обављају службе са нашима...“

ТРЕБА ДА СЕ ПРЕЦИЗИРА ДА СУ „ПАТРИЈАРШИЈЕ“ О КОЈИМА „СТАРАЦ“ ГОВОРИ И ТАДА И САДА БИЛЕ У ЛИТУРГИЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СА КАТОЛИЦИМА И ПРОТЕСТАНТИМА, ШТО СЕ ДЕШАВАЛО НА ПАПСКИМ СКУПШТИНАМА У АСИЗИЈУ И НА САСТАНЦИМА ССЦ-а. МНОГО ПРЕ ОВОГ РАЗГОВОРА, „ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА“ ЈЕ УКИНУЛА АНАТЕМУ СА НЕПОКАЈАНИХ ПАПИСТА (7. децембра 1965. године, патријарх Атинагора I је заједно са Павлом VI објавио међусобно укидање анатема из 1054. године) И ТАЈ ЧИН НИЈЕ ПОНИШТЕН! ТО ЈЕСТ, СВЕ ПОМЕСНЕ „ЦРКВЕ“ КОЈЕ СУ У ЈЕДИНСТВУ СА И ПРИЗНАЈУ „ЛЕГАЛИТЕТ“ ЦАРИГРАДСКЕ „ПАТРИЈАРШИЈЕ“ СУ ЗАПРАВО УНИЈАТСКЕ ЦРКВЕ!