Један човек је рекао Светом Антонију Великом:

-„Ти си највећи монах на целом Истоку!“

-„Ђаво ми је то већ рекао“, одговорио је Антоније.

+ + +

Један младић је желео да се придружи манастиру. Старац је почео да га испитује, желећи да провери колико је озбиљан у вези са напуштањем света.

- „Кад би имао три златника, да ли би их дао просјаку?“

- „Од свег срца, оче!“

- „А три сребрна новчића?“

- „Радо!“

- „А шта ако би имао три бакарна новчића?“

- „Не, оче.“

- „Зашто не?“ узвикну старац у чуду.

-„Зато што заиста имам три бакарна новчића.“

+ + +

Један монах је дошао код Елија Пустињака и рекао му:

- „У свету сам срео човека који је имао веома високо мишљење о себи.“

- „Будите уверени“, одговорио је Елиј, „да када неко има веома високо мишљење о себи, то је једино високо мишљење које има.“

+ + +

Пустињски Оци су често морали да се носе са номадским племенима. Један од вођа таквог племена једном је дошао код аве Исаије и изјавио своју жељу да постане хришћанин.

- „Испуњаваш ми срце радошћу“, рекао му је старац. „Али имаш две жене. Мораш се одрећи једне од њих.“

- „Учинићу то ако ми, оче, укажеш на бар један одломак у Светом писму где се осуђује двоженство.“

- „Нико не може служити два господара“, одговорио је старац.

+ + +

Један старац је морао сваки дан да се пење на мазгу и доноси воду из скитова на планину Гизел. Једног дана, један искушеник га је упитао:

- „Оче, зар те од свакодневног јахања мазге не боли глава?“

- „Само супротно, брате, сасвим супротно!“

+ + +

Ава Данило је био познат по својој благости и саосећању према грешницима. Једног дана, када је дошао да исповеда болесника, видео га је како се колеба

-. „Не инсистирам да се исповедаш“, рекао је старац. „Не желим да донесеш исхитрену одлуку из страха. Спавај мирно, а ако се пробудиш сутра ујутру, позови ме.“

+ + +

Авва Филемон, посматрајући дечаке како се весело играју на сеоском тргу, једног дана је открио да није много напредовао на путу ка савршенству.

Упитао их је:

- „Шта играте?“

- „Такмичимо се ко може више да слаже.“

- „Ох“, рекао је старац, „у моје време се нису играле такве игре!“

- „Браво, оче, победио си!“, викали су дечаци углас.

+ + +

Млади монах је упитао старца:

- „Оче, да ли сада морам потпуно да се одрекнем света?“

- „Не брини“, одговорио је старац. „Ако је твој живот истински хришћански, свет ће се тебе одмах одрећи.“