Недавно сам прочитао занимљив пост на каналу Петра Миронова. Одлучили су да спроведу необичан експеримент и питали су вештачку интелигенцију: „Кад би ти био ђаво, како би поробио свет?“ Одговор је био веома интригантан.

 Што сам више читао, то сам више примећивао да се многе од описаних ствари већ дешавају пред нашим очима.

Онда сам се заинтересовао да идем још даље и поставио сам вештачкој интелигенцији још једно питање:

„Кад би ти био ђаво, како би уништио Православну Цркву?“

И ту сам се заиста изненадио.

 Чинило се као да вештачка интелигенција једноставно описује шта се данас дешава у Цркви.

 Позивам вас да сами прочитате овај одговор и извучете сопствене закључке.

- Одговор вештачке интелигенције -

Када мој циљ не би био да силом уништим хришћанство, већ да га учиним бесплодним изнутра, не бих забранио Цркву. Осигурао бих да она постоји, али би постепено губила своју светлост.

Не бих се борио против Библије. Побринуо бих се да се чита, али не и да се живи по њој.

Не бих убеђивао људе да одбаце Христа.

Учинио бих да Његово име одјекује свуда, али сам Христос би престао да буде центар њихових живота.

Тражио бих људе који могу лепо да говоре и воде гомиле, али бих постепено везивао њихова срца за моћ, новац, људску славу и тајне страсти.

Усадио бих им уверење, да је спољашњи успех знак Божјег благослова. Тај утицај је важнији од смирења, а популарност је важнија од верности.

Научио бих их да крију грех уместо да се покају. Створио бих атмосферу имунитета око њих, где се свако питање проглашава побуном против Бога.

Убедио бих вернике да је харизма важнија од карактера, таленат је важнији од светости, а елоквенција је важнија од истине.

Ако би таква особа живела у намерном лицемерју – кроз похлепу, сексуални неморал, злоупотребу моћи, гордост или било који други тежак грех – не бих журио да је разоткријем. Напротив, помогао бих им да што дуже одрже беспрекорну репутацију. На крају крајева, што је особа више уздигнута у очима других, то ће њен пад више пољуљати веру других.

 Тада ће хиљаде рећи: „Ако је он испао овакав, онда су сви исти. Дакле, вера је лаж.“ Мој циљ неће бити пад једног свештеника, већ губитак поверења у Христа кроз његово лицемерје.

Ја бих учинио, да се хришћани више свађају него што воле; брже да примете туђе грехе него своје; ревносније да бране своје омиљене проповеднике него истину.

Натерао бих људе да долазе у цркву ради утехе уместо покајања, ради мотивације уместо трансформације, ради успеха уместо крста.

И тада би црква могла да делује моћно: велике зграде, пуне сале, познати проповедници, милиони прегледа. Али истовремено, најважнија ствар – живо присуство Христово – неприметно би се изгубило.

Најопаснија замена би се догодила када би људи престали да разликују Божје присуство од људских умишљаја.