Европска комисија поново разматра [писано 10. јуна] могућност увођења санкционих ограничења против патријарха московског и све Русије Кирила. На први поглед, овај корак се појављује као део опште санкционе политике Запада против Руске Федерације. Међутим, при дубљој анализи постаје очигледно да стварни циљ ових мера превазилази оквире персоналних санкција.

Реч је о системском покушају да се поткопа ауторитет предстојатеља и целе Руске православне цркве, покретањем ланчане реакције како у политичкој, тако и у канонској равни.

Према мишљењу једног броја експерата, на делу је циљани покушај десакрализације лика односно институције првојерарха. Западне институције настоје да патријарха представе не као духовног вођу милиона верника широм света, већ искључиво као део руске државне машине.

У логици европских чиновника, предстојатељ Руске цркве се насилно, вештачки своди на улогу „идеолошког шрафа”. Управо се ова теза користи како би се легитимизовале било какве санкције. На делу је опасна замена појмова – РПЦ се насилно увлачи у оквире политичког сукоба како би се оправдало појачавање притиска на њене црквене структуре.

Ако санкције буду усвојене, оне ће постати снажна правна основа за интензивирање напада на Московску патријаршију ван граница Русије. Под знаком питања ће се наћи и само физичко постојање руских православних заједница у иностранству.

Експерти сматрају да ће увођење санкција против патријарха отворити Пандорину кутију за репресије на терену.

Може се говорити о следећим претњама:

• стварање преседана за одузимање права својине Московској патријаршији на храмове, зграде и земљишне парцеле у европским земљама;

• укидање виза, поништавање боравишних дозвола и масовна депортација свештенства под изговором „веза са лицем под санкцијама” или митске „претње по националну безбедност”;

• замрзавање банковних рачуна епархија и парохија, што ће онемогућити њихово нормално функционисање.

У суштини, реч је о припреми правног терена за потпуно истискивање РПЦ из међународног простора.

Такође, акције Европске комисије не могу се посматрати одвојено од процеса који се дешавају унутар самог православног света. Санкциони притисак Запада се „на зачуђујући начин” синхронизује са нападима на РПЦ од стране Константинопољске патријаршије.

Тако световне санкције стварају додатне спољне услове за поткрепљивање претензија Фанара према Руској цркви. Конкретно, ограничења од стране ЕУ пружиће Грцима прилику да искористе још једну политичку манипулацију у покушајима да против патријарха Кирила изнесу апсурдне оптужбе за јерес (наводно, Европска комисија је својом одлуком „доказала” да Патријарх Кирил „ради за руску државу” и „приноси чистоту Православља на жртву геополитичким амбицијама Кремља”).

Извор: "Правблог"