Причасници Божанских Тајни! Познајте колико се ви искрено присаједињавате Господу, ако се достојно причешћујете. Какву смелост ви имате пред Господом и Богородицом! Какву чистоту треба да имате! Какву кроткост, смирење и незлобивост! Какву непристрасност према земаљском! Какву ватрену жељу за небеским, најчистијим, вечним насладама!

+ + +

„Ко једе Моју плот и пије Моју крв, у мени пребива, и Ја у њему.“ (Јован 6:56)

По плодовима њиховим познаћете њих (Матеј 7:16). По плоду Литургије – најслађем, најблаженијем, животворном – по пречистим Тајнама Тела и Крви Господње познаћеш, да је Литургија од Бога, да је она по дејству Божанског Духа и да тај Пресвети Дух животворни дише у свим њеним молитвама и свештенодејственим обредима.

Какво је чудно живо дрво – ова Литургија! Какво је лишће! Какав је плод! Чак је и лишће дрвета за исцељење језичницима (незнабошцима) (Откр.22:2), не само плод. Јер ко није добио велику духовну корист, мир и сладост у души од побожног присуствовања на Божанској Литургији? И оно, што производи добар плод, мора и само бити добро; такав је закон ствари, такав је закон стваралачки.

На славу пресветог имена Владике Господа Исуса Христа и Владичице Богородице. – Ја сам осећао хиљаду пута у срцу свом, да после причешћа Светим Тајнама или после усрдне домаће молитве, било обичне или због неког греха, страсти и туге и невоље, Господ, по молитвама Владичице, или сама Владичица, по доброти Господа, давали су ми као нову природу духа – чисту, добру, величанствену, светлу, мудру и милостиву – уместо нечисте, униле (очајне) и троме, малодушне, суморне, тупе и зле.

Ја сам се преображавао много пута великом променом, на чуђење самом себи, а често и на чуђење другима. Слава сили Твојој, Господе! Слава доброти Твојој, Господе! Слава саосећањима Твојим, Господе, која показујеш на мени грешном!

Чудим се величини и животворности Божанских Тајни: једна старица, која је искашљавала крв и била потпуно без силе, пошто ништа није јела, после причешћа Светим Тајнама, које сам јој дао, почела је да се опоравља тог истог дана. Девојка, која је сасвим умирала, после причешћа Светим Тајнама, почела је да се опоравља тог истог дана и да једе, пије и говори, иако је она била скоро без свести, превртала се јако, и ништа није јела ни пила. Слава животворним и страшним Твојим Тајнама, Господе!

Причасници Божанских Тајни! Познајте колико се ви искрено присаједињавате Господу, ако се достојно причешћујете. Какву смелост ви имате пред Господом и Богородицом! Какву чистоту треба да имате! Какву кроткост, смирење и незлобивост! Какву непристрасност према земаљском! Какву ватрену жељу за небеским, најчистијим, вечним насладама!

Током целог свог земаљског живота људи траже све друго осим Христа Животодавца – и због тога немају духовни живот, због тога су предани свакаквим страстима: неверовању, маловерју, похлепи, користољубљу, зависти, мржњи, частољубљу, уживањима у јелу и пићу. Тек на крају свог живота траже Христа – у Причешћу, и то само из крајње нужде, и то само по примљеном обичају од других. О, Христе Боже, Животе и Васкрсење наше! Колико смо се осујетили, колико смо ослепели! А шта би било са нама кад би тражили Тебе, кад би имали Тебе у срцима својим? Не може језик изрећи то блаженство, које окушају они, који имају Тебе у срцима својим. За њих Ти си и крепка храна, и неисцрпно пиће, и светла одећа, и сунце, и мир, који превазилази сваки разум (Фил. 4:7), и неизрециво весеље, и све. (Са Тобом) Без Тебе све земаљско је прах и трулеж.

Добро је за мене да се молим за људе, кад се причешћујем достојно, то јест, свесно: тада су Отац и Син и Свети Дух, Бог мој је у мени, и ја имам велику смелост пред Њим. Тада је Цар у мени као у обитељи: проси шта хоћеш. К њему ћемо доћи и обитељ у њему ћемо учинити. „Што год хоћете, просите, и биће вам“ (Јован 14:23; 15:7).

Отварајући другима двери у Царство Небеско кроз крштење, зар сами, ми свештеници, нећемо ући? Чистећи друге покајањем и резрешујући туђе грехе, зар нећемо добити опроштај својих грехова? Сједињујући друге са Христом у тајни Причешћа, зар се нећемо сами сјединити са Њим искрено у невечерњем дану Христовог Царства? Дајући у миропомазању окрепљујућу благодат Светога Духа, зар сами нећемо добити крепости и силе од Свесветога Духа и зар нећемо увећавати дарове свога духа? Заиста чврсто се надамо да ћемо добити обећана блага по благодати, великодушности и човекољубљу Спаситеља нашег Бога. Дај Боже и свима да их добију! Само да се не олењимо, да не да не очајавамо, да не угађамо плоти у похоти (Рим. 13:14), да чувамо тајну вере у чистој савести (Тим. 3:9) и да успевамо (напредујемо) у љубави према Богу и ближњему.

Благодарим Ти, Господе, што ми дарујеш нови живот сваки пут, кад са сузама покајања и благодарења свршавам Божанску Литургију и причешћујем се пречистим и животворним Тајнама Твојим. Твојим светим Тајнама ја дугујем продужење битија мога, непорочност путева мојих и добру славу у људима Твојим.

Да се свети, дакле, Твоје велико име још више и више у мени и у свим људима Твојим, на којима се назива Твоје Свето име - и у целом свету Твојем; да дође царство Твоје, царство правде, мира и радости у Духу Светоме, у сва срца наша, као што си Ти рекао: „Уселићу се у њих и ходићу у њима, и бићу им Отац, и они ће бити Мени синови и кћери“ (2. Кор. 6:16; Лев. 26:12; Јер. 3:19), и да буде воља Твоја света, премудра, сведобра, свесавршена, свеблаготворна, како на небу, тако и на земљи, у свим људима Твојим, и у мени грешном, јер наша сопствена воља је погрешна, кратковида, јер је грешна, погубна, нељубавна, зла, завидна, горда, лењива, раскошољубива, среброљубива, шкрта.

Као што у Исусу Христу обитава сва пуноћа Божанства телесно (Кол. 2:9), тако и у животворним Тајнама Тела и Крви Његове. У малом човечијем телу је сва пуноћа бесконачног, несместивог Божанства, и у Агнецу, или хлебу, у свакој најмањој честици његовој је сва пуноћа Божанска. Слава свемоћи и доброти Твојој, Господе!

О, Владико Господе Исусе, колико пута си обнављао моју природу, лакомислено покварену гресима мојим! Нема томе ни броја ни мере! Колико пута си ме избављао из пећи, горућој у мени унутра, из пећи многобројних страсти, из пропасти унинија и очајања! Колико пута, само именом Твојим, Које сам ја призивао с вером, Ти си обнављао моју поквареност срца! Колико пута си то чинио кроз животворне Тајне.

О, Владико! Твојим милостима према мени грешном, заиста нема броја ни мере. И шта ја да принесем Теби, или шта да узвратим Теби за Твоја неизмерна доброчинства према мени, Исусе, Животе мој и Утехо моје? Да будем ја пажљив на путевима мојим по благодати Твојој, јер Теби су пријатни сви пажљиви на путу, као што си Ти рекао Духом Својим, кроз уста оца нашег Давида (Псалам 118:1); настојаћу да будем веран Теби, смирен, кротак, нераздражљив, незлобив, дуготрпељив, трудољубив, милостив, великодушан, непохлепан и послушан.

Да ми не буде на суд или осуду причешће пречистим Тајнама Твојим, Господе, већ на исцељење душе и тела.

Господе, помилуј ме, исцели душу моју. Псалам 40:5.

Амин.