Господ говори: „Има ушкопљеника, који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може да прими, нека прими“ (Мт.19:12). Овде очигледно Господ мисли на монахе, а и на епископе, јер су одавно Васељенски Сабори заповедили да епископ мора да буде монах. Према томе, „има ушкопљеника“ значи: има монаха, „који су сами себе ушкопили царства ради небескога“. О монаштву има богато Предање, и речима и делима описано је монаштво од преп. Отаца, тако да је то опште познато.

Речено је: „Ко може да прими, нека прими“, а то значи да ово може да разуме само духован човек, па ко ово не разуме, тај уопште није духован човек. Па ипак, иако је то опште познато, многи данас живе у манастиру, а не знају зашто су дошли у манастир. А јасно је речено: „Има ушкопљеника, који су сами себе ушкопили царства ради небескога“, и то нису телесни ушкопљеници, него духовни ушкопљеници по благодати, јер Предање нигде не помиње телесно шкопљење монаха.

А како бива духовно шкопљење? Господ заповеда: „Иштите најпре царство Божије и правду његову, и све ово (земаљско) ће се приложити вама“ (Мт.6:33). А где тражити царство Божије, Господ говори: „Не долази царство Божије са (телесним) примећивањем; нити ће рећи: ево овде је, или онде је. Јер гле, царство Божије унутра је у вама“ (Лк.17:20-21). Према томе, кад човек тражи царство Божије у себи и донекле налази по благодати, то је већ духовно шкопљење. Зато апостол Павле заповеда: „Духом ходите и похоте плотске нећете свршавати“ (Гал.5:16). То јест, ко тражи царство Божије у себи и донекле налази по благодати, тај духом ходи и похоте плотске не свршава. Исти Апостол објашњава: „Царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме“ (Рим.14:17). Према томе, ко ни мало није стекао царство Божије у себи по благодати, тј. ко ни мало није стекао „правду и мир и радост у Духу Светоме“, тај није духован човек.

Већина Светих Отаца захтева непрестану молитву и појачани пост ради стицања царства Божијег у себи, и посебно већина захтева непрестану Исусову молитву. Старац Тадеј је говорио, да није нашао у манастиру ни једнога са непрестаном Исусовом молитвом, него је нашао мирјанина са женом и децом – и са непрестаном Исусовом молитвом. Толико је данас пало монаштво, да монаси не знају зашто су дошли у манастир. А епископе да и не помињемо, они се боре за земаљско царство и одрекли су се од Божијег царства.

Беседа у Недељу 12. по Духовима, 10/23. август Лета Господњег 2026.