Представници такозване "Македонске цркве" нису дозволили "епископу" Епифанију (Димитрију) из Екзамилије, "епископу" Константинопољске патријаршије, да саслужује на Литургији.

 Госту са Фанара је затражено да присуствује служби као верник, али му није дозвољено да служи Литургију са македонским „епископима“.

Главни разлог за ову одлуку лежи у биографији овог  „епископа“.

Димитрију је добио свој епископски „чин“ 2019. године у редовима такозване „Православне цркве Украјине“, а тек касније је прешао у омофор Фанара.

„Македонска православна црква“, као и неколико других помесних цркава, категорично одбацује „ПЦУ“, сматрајући је расколничком структуром.

Овај демонстративни корак МПЦ је уско испреплетен са дуготрајним сукобом око њеног званичног признања од стране Фанара.

Упркос чињеници да је Српска православна црква (Мајка Црква) доделила аутокефалност МПЦ у мају 2022. године, Константинопољска патријаршија одбија да у потпуности призна њену независност.

Патријарх Вартоломеј је поставио три строга услова за издавање томоса:

1. Одбацивање историјског имена „Македонска православна црква“ (Фанар захтева да се она искључиво назива „Охридска архиепископија“).

2. Пренос свих парохија у иностранству (македонска дијаспора) под јурисдикцију Фанара.

3. Званично признање „ПЦУ“.

Покушај да се пошаље „епископ“ кога је „рукоположила“ Думенкова организација да служи у Македонији изгледа као намерни потез Фанара. Да су се македонски „јерарси“ сложили око заједничке службе, то би се могло сматрати де факто признањем украјинских расколника, што је оно што Фанар толико жели да постигне.

Верски коментатори се слажу да је посета „владике“ Епифанија био својеврсни „тест снаге“ и дипломатска замка за Скопље.

Како стручњаци примећују, такво саслужење би Фанар одмах схватио као индиректно признање украјинске расколничке структуре.

Пошто није био у стању да директно примора МПЦ да призна „ПЦУ“ („архиепископ“ охридски и македонски Стефан је раније изјавио да су услови Фанара неприхватљиви), Фанар покушава да користи „литургијску дипломатију“, присиљавајући на евхаристијско општење канонски „сумњиво“ свештенство.

Вартоломеј је био изузетно незадовољан овом македонском одлуком.

 Аналитичари сматрају да би овај инцидент могао довести до дугорочног замрзавања односа између Скопља и Фанара.

По материјалу са „Расколам.нет“