Сада се безбожници навукли у Цркву и глуме духовнике, па кад их неко пита, колико да пости и да се моли, они одмах забрањују пост и молитву, и заповедају да се што мање пости и моли Богу, зато што пост и молитва изгоне ђаволе и смета антихристу и свим његовим претечама и слугама.

Ако је неко мало болестан или стар, они му одмах кажу: „Немој ти да постиш на води, него само на уљу и узимај често рибу, а можеш и месо и сир и јаја, само да те нико не види, јер има изрека: од јела нема зла дела, и зло не улази у уста, него излази из уста. И немој много да се молиш да не скренеш, много се моле само грешни монаси и они су отишли у манастир да се кају за многе грехе. Довољно је да се мало молиш као ми и да се причешћујеш на свакој литургији – и ти си већ спашен“.

И ми видимо, да су они очигледно душевни болесници и испуњава се пророчанство Светог Козме Етолског: „Свештеници ће бити гори од свих“. А имамо и новог пророка за наше време, тако кад је један црквењак дошао да тражи благослов од преподобног Лаврентија Черњиговског да прими свештенички чин, старац му је рекао: „Па ад (пакао) је пун таквих свештеника. Зло ћеш да прођеш“, и није му дао благослов и спасио је црквењака.

Али ипак треба хришћанин да зна колико да пости и колико да се моли Богу? Ево, Сам Бог ће указати колико. Сада је време Апокалипсе и ти мораш да се искључиш из данашњег Содома и толико да будеш духом у молитви и посту, да изгледа као да не живиш у овом свету. Према томе, треба да постиш и да се молиш Богу толико, да изгледа као да си се искључио и не живиш у овом Вавилону. Тако говори апостол Павле: „Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сада и плачући говорим, непријатељи крста Христова; којима је кончина погибао, којима је бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мудрују. Јер наше је живљење на небесима, откуда и спаситеља чекамо, Господа нашег Исуса Христа, Који ће преобразити тело понижења нашег, да буде саобразно телу славе Његове, по сили да може Он покорити Себи све и сва“ (Флб.3:18-20).

У 94-том псалму Бог говори о Јеврејима: „Четрдесет година негодовах на тај род (јеврејски), и рекох: свагда заблуђују срцем, и они не познаше путеве Моје, (и) тако се заклех у гневу Мојем: (да ако ће ући) да неће ући у покој Мој“ (Пс.94:10-11). Апостол Павле, кад говори против телесног обрезања, јасно говори: „Није Јудејац тај, који је јавно (Јудејац), нити је обрезање то, које је јавно у плоти; него који је тајно Јудејац, тај је прави (Јудејац), и обрезање срца духом, а не писанијем, то је обрезање: коме је похвала не од људи, него од Бога“ (Рим.2:28-29). То јест, није Јудејац споља обрезан по телу, него Јудејац је унутра обрезан духом у срцу, и јасније говори: „Обрезање срца духом, а не словом (написаним)“. „Обрезање срца духом“ – то је обрезање од свих страсти као што говори апостол Павле: „А који су Христови, распеше плот са страстима и похотама“ (Гал.5:24), и опет: „Ако неко Духа Христовог нема, тај није Његов (Христов). А ако је Христос у вама, онда је плот мртва за грех, а дух живи за правду“ (Рим.8:9-10). То исто можемо рећи и за Србе: није Србин споља гледано по телу, него унутра гледано по духу, прави Србин је обрезао срце од страсти. И прави Србин има „похвалу не од људи, него од Бога“, јер људи гледају споља на тело, а Бог гледа унутра на срце.

Према томе, ко не бежи од блуда, тај није ни хришћанин ни Србин. Ни брак није покриће за блуд и ропство, него православни су дужни уз Божију помоћ и у браку да се изборе и ослободе од ропства блуда. Пророк Давид је изрекао псалам 50-ти, у коме каже: „Гле, у безакоњима зачет сам (ја), и у гресима роди ме мати моја“ (Пс.50:7), али после пада и великог страдања псалмопојац се покајао и уз Божију помоћ ослободио се од ропства блуда, иначе он не би био надахнут Духом Светим и писао псалме. Свети Златоуст говори, да је после пада и покајања пророк Давид написао псалам 109-ти, у коме говори: „Рече Господ Господу мојему: седи сдесна Мени, док положим непријатеље Твоје за подножје ногу Твојих“ (Пс.109:1) – то је очигледно пророштво и он је био надахнут Духом Светим. Тако и православни у браку морају да се ослободе од ропства блуда, иначе ће их Бог ослободити, али кроз тешко страдање.

И зато, ако хришћанин сада хоће да буде без лоших мисли и жеља, он мора да се искључи из данашњег Содома помоћу поста и молитве, тако да изгледа као да не живи у овом Вавилону. Ето, потребно је толико поста и молитве, тако да се искључи хришћанин из овог света и духом као да не живи у њему. И тада хришћанин изгледа као јуродив Христа ради и има подвиг јуродства, који се рачуна међу најтеже подвиге. И тада се испуњава пророчанство преподобног Антонија Великог, које гласи: „У последње време људи ће бити луди, па кад виде да неко није луд, казаће му: ти си луд, јер није сличан њима“.