Помаже Бог, поштовано наше уредништво!

Имам осећај да је ваше последње званично саопштење о помињању епископа (овде: и овде:) попут одговора на једно од ова два моја питања.

Опростите што грешим, написала сам јерес смртности душе, а у ствари је Пелагијева јерес. Пишем са овог телефона и не могу да проверим информације док пишем, и то се да. Свакако јерес је јерес и не знам која је већа.

Сећам се како седим уочи Божића (или Васкрса) и читам посланицу, јер смо у једном манастиру где сам била имали обичај да на прескоке то исчитамо, тако да чтеније буде 5' уместо 20' и народ не стигне да заспи.

 Читам, читам... Кад оно: "човек створен смртан..." или тако нешто... Гледам: Дал' добро видим..? Вратим се... Ма јес' бре, то пише. Гледам да није нека словна грешка... Ма јок. Нема грешке... Тако пише...

Прибележим на маргини и терам даље молећи се Богу да су се збунили, а ако нису да се и сама не преластим читајући јеретичке књиге.

Мало даље, ето ти га опет... "Природа створена смртна" ...

Ту већ почиње пуцање по шавовима.

 Па како кад је Господ рекао да је све добро створио?

 Шта сад: створио све смртно и тиме и смрт?

 Будалаштине!

 Елем, Прибележим и то и још нешто чини ми се и ујутру хитам мати да јој кажем да ни случајно не прочитамо ове обележене пасусе, а она одмахне руком:

"Ма, ми то никад и не читамо".

 Мени спаде камен са срца а тад и рекох мати шта сам прочитала и она се запрепастила да су то изјавили.

 Чекасмо дан, два, три, празници су па смо мислили дуже им времена треба... Прође недеља, две, месец, два... А деманти ни од кога...

И онда питања...

 Узимати ли благослов од таквих?

 Да ли их помињати?

 Да ли се за њих молити?

 Палити им кандила и свеће?

Сума сумарум, ако добро схватам:

1. не треба их помињати, односно искакање жабе из лонца (похвално, већа могућност одупирању даљем крчкању жабе) али не напуштати храм/манастир већ стоички носити крст) 

2. помињати их ради јединства и незнања народног, док се саборски не казне, а у међувремену исповедати да је то јерес и да се у томе не слажу (могуће, с тим што са сваком новом јересју је вода све топлија и постоји реално огромна могућност да се на крају жаба скува)

Дакле први метод има исповеднички карактер којим примером јасно стављаш до знања да нешто дебело није у реду.

Проблем видим можда само у томе да има ефекта када неко "велики" то учини, док омањи храмови и манастири својим непомињањем не би допринели да се народ упозна јер би одмах кренуле санкције и жаба би сама била избачена из лонца.

Други метод  изгледа  да полако доводи до тога да свештеници и монаси силазе са својих крстова скидајући мантије и гајећи поврће...

 А полако све прелази у руке новотараца...?

 Али, омогућава суживот за нас слабије...

 Као неко стабло невена, закржљало испод траве, где је невен и даље невен и јасно показује шта је трава, али је мали и мало ко га види и пореди. Али временом трава увене и невен процвета. Буде мањи, али то је цена.

Ако је то - то, ако сам добро схватила, онда вам хвала што сте успели да пробијете ово густо ткање мождане коре у мојој глави да могу да разумем.

А ако нисам добро схватила (поново), срамота ме је, али вас опет молим да ми, као старија и јака браћа, опет извршите "лоботомију" јер не знам шта ми још може помоћи.

Унапред и уназад презахвална!

Свако добро од Господа,

сестра Јелена