Познато је да је Александар Шмеман (1921–1983) један од најутицајнијих модерниста и реформатора Православне Цркве у 20. веку, заправо јеретик. О томе сте доста писали, и његов утицај је пресудан на све данашње „православне“ реформаторе, па и српске новотарце. Али, шта рећи кад је и манастир Хиландар, објавио три књиге Александра Шмемана?

1. „За живот света” (For the Life of the World)

Ово је Шмеманово најпознатије дело, првобитно написано као приручник за западне хришћанске студенте. Књига објашњава православни поглед на свет, свету тајну крштења, брак и однос цркве према секуларном друштву.

Шмеман у књизи поручује: „Хришћанство није бег од света, већ преображај света.“

Треба ли подсећати колико је то супротно Јеванђељском учењу? Хришћани нису позвани да преображавају свет, већ да себе уподобљавају у меру раста висине Христове.

Ево неколико цитата који потврђују, да хришћани нису од света, и да треба да се одвоје од света, а не да га реформишу:

Из Јеванђеља:

Јован 15, 19

„Кад бисте били од света, свет би своје љубио; а како нисте од света, него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет.”

Јован 17, 14–16

„Ја им дадох реч твоју; и свет их омрзну, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. Од света нису, као што ни ја нисам од света.”

Матеј 6, 24

„Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а за другога не марити. Не можете служити Богу и мамону.”

Из Саборних посланица

Јаков 4, 4

„Прељубници и прељубнице! Не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје.”

1. Јованова 2, 15–16

„Не љубите свет ни што је у свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему. Јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од света.”

1. Јованова 5, 19

„Знамо да смо од Бога и да сав свет у злу лежи.”

А Шмеман саветује, да хришћани преображавају свет за који Дух Свети говори, да сав у злу лежи?! И тако бива: уместо да новотарци преобразе свет у хришћанство, свет је све новотарце преобразио у себе!

2.  "Евхаристија"

Ово је књига у којој се Шмеман снажно залагао за чешће причешћивање верника.

Ова књига је тобоже ослободила литургику од такозваног „западног ропства” (схоластичких дефиниција које су ушле у православне уџбенике у 17. и 18 веку). Поново је поставила Литургију у средиште хришћанског живота, а у ствари је модификовала према моделу римокатоличке мисе после Другог ватиканског концила.

Шмеман бескрупулозно у књизи разара православно подвижништво, инсистира на честом причешћивању без обавезног, строгог исповедања пре сваког Причешћа. Све древне обичаје и побожне праксе, назива секуларизацијом култа.

3. Књига „Водом и духом: Оглед о крштењској теологији” (Water and Spirit)

Осим што тврди да се залаже за „ослобађање од схоластичког утицаја“ у Светој Тајни крштења, Шмеман у књизи "Водом и духом" критикује прихваћене теолошке уџбенике који су Крштење посматрали као форму у којој новокрштени добија невидљиву благодат.

 Шмеман у књизи посвећује велику пажњу молитвама заклињања против ђавола пре самог погружења (то му смета, је л?!). Међутим, његово тумачење зла и сатане у овој књизи је филозофско и симболичко, прилагођено савременом човеку који зазорно гледа на концепт персонификованог зла. Правоверни се држе подвижничког односа према демонским силама какав се среће у свој светоотачкој монашкој литератури.

Шта ће све ове књиге манастиру Хиландару?

Зар нема довољно православних, светосавских, књига, којима се треба мисионарити у народу?

Часопис "Светигора" као и истоимени радио га већ деценијама величају и објављују његове "мудрости".

Његове књиге се продају у црквама и црквеним продавницама.

Иако је црквена заповест "јеретичке књиге не читати".

Црква га ни после толико година није осудила као јеретика , иако је она "стуб и тврђава истине".

Дакле, није проблем у њему,  него у његовим обожаваоцима.