Руска православна црква је штитила митрополита Илариона од самог почетка. Али сада је ова одбрана ушла у нову фазу: он више није само заштићен од последица скандала – његов ауторитет као поштованог епископа се враћа.

 У почетку су ме државни медији називали лоповом и криминалцем, кога је тражио Интерпол. То им је омогућило да избегну расправу о оптужбама против Илариона: било је довољно да прикажу оног ко их је пријавио као криминалца.

Када је међународна потрага укинута и оптужба за крађу одбачена, исти медији су остали неми.

 Сада је Иларион у Москви, служи заједно са Патријархом.

 Не враћа се на претходну функцију, али се дешава нешто важније: свима се показује да га скандал не спречава да остане прихваћен и поштован епископ.

 У међувремену, у Мађарској се воде кривични поступци против Илариона и његовог помоћника, Вјачеслава Лија, а против Мађарске епархије се покреће грађанска парница због бројних кршења мојих права.

 Међутим, црквено руководство већ нуди свој одговор: ако Иларион стане уз патријарха, онда се све остало може сматрати безначајним.

 Моја прича мења уобичајени однос снага: подређени је оптужио владику, а сада његове поступке истражују полиција и судови.

 Управо овај пример је опасан за црквено руководство.

 Показује да им чин више не даје искључиво право да одлучују кога ће оптужити, коме ће веровати и које чињенице ће сакрити од друштва.

 Даље, признавање озбиљности мојих оптужби значило би признавање сопствене улоге у овој причи: Руска православна црква је подржала Илариона и помогла да се жртва претвори у криминалца.

 Стога сада покушавају да врате не Иларионов пређашњи положај, већ претходни поредак, у коме реч владике има већу тежину од докумената, а особа која га је оптужила мора прво да докаже да сама није криминалац.

+ + +

Написали су ми коментар:

„Боље је заборавити страст за осветом и предати све у Божје руке; тако ћеш ослободити себе.“

 Слажем се са првим: освета заиста везује човека за онога ко му је наудио. Али „предати све Богу“ може се схватити на различите начине. Понекад је то вера, а понекад је то згодан изговор за неактивност.

 Добри Самарјанин је такође могао да прође поред претученог човека и каже: „Бог ће се побринути за све.“

 Међутим, Христос је као пример поставио управо човека који је стао и учинио све што је могао.

 Веровати Богу не значи пребацити на Њега оно што би требало сам да урадиш.

 Да сам само ја у питању, можда бих покушао да заборавим ову причу.

 Али видео сам систем у коме је утицајна особа заштићена, жртва је проглашена криминалцем, а онима око ње се каже да се не мешају.

 Моје ћутање не би ништа поправило.

Само би помогло овом систему да пронађе следећу особу.

Ја не желим да причиним Илариону бол као одговор за свој. Желим да се чињенице провере, лажи исправе и да се кривци — ко год да су — позову на одговорност.

 Понекад Бог делује кроз људе који нису прошли поред. Зато настављам да се борим, не да останем у прошлости, већ да спречим да моја прошлост постане нечија будућност.