Свети Иринеј износи два могућа начина тумачења броја звери, 666: 1) заснован на бројчаној симболици и 2) заснован на грчком алфабету. Што се тиче бројчане симболике, број 666 се повезује са:

1) шест дана стварања — будући да Антихрист треба да сажме у себи сав отпад од Бога који се догодио током постојања света (ово је повезано са ранијом идејом да ће свет трајати 6.000 година).

 2) шестим даном, када је створен човек — онај кроз кога је грех ушао у свет.

 3) шестотом годином Нојевог живота, када је грех на земљи достигао толики ниво да га је само Велики потоп могао искоренити.

4) У вези са Навуходоносоровим идолом, „који је био висок шездесет лаката, а широк шест лаката”: тај идол је био наговештај доласка Антихриста.

Нажалост, ова врста бројчане симболике, утемељена у Светом писму, није настављена у каснијој светоотачкој традицији. Само је архиепископ Андреј Кесаријски једном употребио ово тумачење Светог Иринеја, мада у другачијем контексту — у вези са Откривењем 14, 20. Низ тумачења Светог Иринеја може се додатно допунити.

5) Број 666 се користи за израчунавање количине злата коју је цар Соломон годишње прикупљао као данак од других народа:

„Тежина злата које је долазило Соломону за једну годину износила је шест стотина шездесет и шест таланата злата” (1. Цар. 10, 14; упор. 2. Днев. 9, 13). У овом случају, број 666 служи као симбол земаљског богатства — злата (Мамона) — као и симбол данка или пореза наметнутих потчињеним народима.

6) У симболичком систему Откривења, број 7 је симбол пуноће; следствено томе, број 6 је симбол недостатка, непотпуности и несавршености.

 7) Број 6 одређује број дана предвиђених у Старом завету за рад — рад ради земаљског живота — док је седми дан посвећен Господу Богу твом (Изл. 20, 8–11). У том смислу, бројеви 6 и 7 симболизују супротност између земаљског и небеског, људског и божанског.

8) Број 6 симболизује „ревносно упуштање у грех путем злоупотребе творевине — онога што је настало за шест дана” (Архиепископ Андреј Кесаријски, *Тумачење Откровења* 2, стр. 130).

Напомена: Овде не разматрамо питања... која се тичу легитимности и закона; [питања] нумеричке симболике, која је у крајњој линији утемељена на симболичком погледу на свет. Наравно, број постаје симбол тек у оквиру одређеног симболичког система. Управо тада број постаје способан да пренесе значење дефинисано контекстом.

У различитим контекстима, исти број може носити различита — па чак и супротна — значења.

На пример, број 6 може симболизовати творевину или чин стварања — због чега се користи као структурна јединица (1. Цар. 10, 16–20; 1. Цар. 6, 26) — или може имати чисто квантитативно значење (упореди, нпр., 666 синова Адоникамових у Јездри 2, 13). Неки симболи који су у Старом завету имали једно значење, у Новом завету су попримили супротно значење (попут Давидове звезде или самог Соломоновог храма). Међутим, у контексту хришћанске симболике — утемељене на Светом писму и Предању — број 666 је одувек био симбол Антихриста и као такав је доживљаван током целе историје хришћанства.

Тако је Свети Иринеј писао да број 666 означава онога „у коме су сажети сва [...] отпадија, безакоње, злоба, лажно пророковање и обмана, и због тога ће [на земљу] доћи огњени потоп” (1, стр. 197).

Друга врста тумачења која се односи на број Звери, а коју наводи Свети Иринеј:

Она подразумева трагање за именом Антихриста. Бирају се слова грчког алфабета која одговарају одређеним бројевима тако да њихов збир износи 666, док сама слова чине име. На тај начин, Свети Иринеј је извео имена „Еуантас“, „Латеинос“ (Латин) и „Титан“ (1, стр. 99); Свети Викторин је извео име „Антемос“, а на латинском „Диклукс“ (1, ...Архиепископ Андреј Кесаријски [га идентификује као] Лампетиса — злог вођу, древног завидљивца, истински штетног, неправедног јагњета (1, стр. 377–378). Нажалост, овај специфичан тип тумачења преовладао је међу проучаваоцима Откривења. Последице тога могу се видети у тумачењу које је понудио јединоверски свештеник Јован Малишев, који — из неког разлога користећи словенску азбуку — у посебним табелама наводи преко 200 имена Антихриста (6, стр. 33–58). Таква тумачења је још давно требало одбацити на основу запажања самог Светог Иринеја: „Иако је број имена Антихриста познат, не можемо износити никакве исхитрене тврдње о самом имену, јер се тај број односи на многа имена... Стога је сигурније и разборитоје сачекати испуњење пророчанства него нагађати и предвиђати одређена имена; јер се може наћи много имена која садрже поменути број, а питање би ипак остало нерешено” (1, стр. 199). Такође се може додати да, будући да Откривење није књига загонетки и решења, већ симболично дело, метод тумачења броја 666 мора бити утемељен на принципима нумеричке симболике; сваки други метод био би погрешан.

Дакле, појам „печат Антихриста” обухвата: 1. жиг Звери; 2. име Звери; и 3. број Звери. У Откровењу се прихватање печата Антихриста изједначава са поклоњењем самом Антихристу или његовом лику (представи).

Ни Откровење, ни светоотачка тумачења, ни православне теолошке студије не садрже појам „предпечата Антихриста” — идеју која тренутно кружи у оквиру есхатолошких очекивања. Може се претпоставити да је појам „предпечата Антихриста” настао по аналогији са појмом „претече Антихриста”. Међутим, према Откровењу, претеча Антихриста делује истовремено са самим Антихристом.

Појам „предпечата” веома подсећа на есхатолошка схватања присутна у појединим сектама унутар раскола старообредника.

Напомена:

Горњи текст је извод из реферата игумана Андроника (Трубачова) на VII пленарној седници Синодске богословске комисије Руске православне цркве Московска духовна академија, 19–20. фебруар 2001.

Први део се може прочитати овде:, а други овде:.