Мала Азија је била једна од колевки раног хришћанства, област у којој су Цркву Христову утемељили Свети Апостоли, а оснажило мноштво великих Светитеља. Међу њима је био и Свети Свештеномученик Антипа, епископ Пергама.

Живео је и служио током владавине римског цара Домицијана (81–96. г. н. е.) и био савременик многих апостола; штавише, хришћанску веру је примио од једног од њих.

 Према древном предању, изучавао је медицину у чувеној пергамској школи, где су ученике подучавали истакнути учитељи медицине. Специјализовао се за лечење зубобоље и обољења зуба. Важно је напоменути да се медицином бавио бесплатно – припадајући категорији лекара „бесребреника” који су ублажавање људске патње учинили својом животном мисијом у ери у којој нису постојали системи социјалне заштите нити јавног здравства.

Вреди истаћи да су се у античко доба медицином углавном бавили путујући свештеници и шарлатани-магови повезани са паганским култовима – практичари који су наплаћивали огромне суме, недоступне сиромашнима и робовима. „Болнице” тог доба била су озлоглашена *Асклепијева светилишта* (асклепијеи), где су владали превара, сујеверје и финансијско израбљивање. Медицинска брига је попримила јавни карактер и постала доступна сиромашнима тек захваљујући хришћанским лекарима „бесребреницима”, који су свој лекарски рад обављали као вид црквене службе, пружајући помоћ бесплатно, у име Христово. Наша Црква прославља читав низ таквих Светитеља-Бесребреника.

Антипа је био један од најранијих лекара-Бесребреника наше Цркве: пружао је медицинске услуге бесплатно свима којима је помоћ била потребна, без обзира на то да ли су били хришћани или не. Хиљаде људи пронашло је исцељење преко њега. Својим лековима и медицинским методама ослобађао је хиљаде људи од тешке зубобоље.

Таква помоћ становницима Пергама донела му је велику љубав и поштовање. Када се епископ Гај упокојио 70. године п. Христа, свештенство и народ затражили су да Антипа буде рукоположен за њиховог епископа. Поред тога, према предању, његово рукоположење извршио је Јован Јеванђелист, који га у Књизи Откривења назива „верним сведоком” (Отк. 2, 13).

Након рукоположења, посветио се обимном пастирском, мисионарском и друштвеном раду. Ипак, изазови су били огромни. Хришћани у Пергаму чинили су малу мањину, док су многобројни и моћни пагани уживали подршку градских власти – како политичких, тако и верских – које су биле фанатично привржене паганизму. У Пергаму се налазио чувени Асклепијеон – светилиште посвећено „богу” Асклепију – које је привлачило хиљаде болесних пагана и доносило огромне приходе свештеницима, надрилекарима и врачарима повезаним са тим местом. Штавише, Пергам је био значајан пагански центар у Малој Азији; тамо се поштовао „бог” Зевс, а у његову част била је подигнута и колосална статуа. Управо због тога Свети Јован Богослов у Књизи Откривења описује Пергам као град „где обитава Сатана” (Отк. 2, 13).

Свети Антипа је обављао изузетну пастирску и мисионарску службу, приводећи мноштво незнабожаца Цркви. Истовремено, пружајући бесплатну медицинску помоћ, поткопавао је утицај храма бога Асклепија (*Асклепијона*) и лишавао зараде шарлатане и свештенике који су експлоатисали народ. Због тога су га узели на нишан и одлучили да га уклоне.

Користећи царске декрете против хришћана, бескрупулозни незнабожачки свештеници обратили су се римском намеснику те области. Тврдили су да су им се јавили демони, изјављујући да више не могу остати у граду нити примати жртве јер не могу коегзистирати са Антипом, хришћанским епископом. Било им је мрско његово светло и врлинско биће. Свештеници су упозорили намесника да ће „богови” напустити град уколико хришћани не буду уништени.

Намесник је позвао Антипу; епископ је ухваћен и изведен пред њега. Намесник је захтевао да се одрекне своје вере и епископског чина. Тврдио је да је религија његових „богова” древна и да има милионе следбеника, док је хришћанство ново и има веома мало присталица.

Стари епископ је категорички одбио да се одрекне своје вере или епископске службе. Одговарајући на тврдњу о древности незнабожачке религије, приметио је да је и Каин био древан, па ипак је његово братоубиство изазивало само одвратност. Исто је било и са незнабошцима: ма колико њихова религија била древна, она је била одвратна хришћанима јер је представљала поклоњење демонима!

Смело исповедање вере старог епископа разбеснело је намесника, који је наредио да се Антипа баци у усијаног бронзаног бика како би поднео мученичку смрт. Штавише, прогон хришћана — који је започео озлоглашени Нерон (67. године н. е.) — тада је био у пуном јеку. Домицијан је декретом обновио прогоне, позивајући се на питање „дидрахме”. Антипа је одведен на место страдања; био је испуњен радошћу јер га је Бог удостојио да положи живот за Христа. Замолио је своје ученике да чувају успомену на њега и да му се обраћају за помоћ код здравствених проблема, нарочито код зубобоље. Показао је изузетну храброст пред мучеништвом, задивљујући чак и своје незнабожачке џелате. Бачен је у усијану статуу, где је испустио душу усред неиздрживих мука, не испустивши ниједан крик бола. То се догодило 11. априла 83. или 85. године; његов спомен се слави на тај дан. Његове свете мошти су хришћани из Пергама часно сахранили и оне су чиниле безбројна чуда. Данас се делови његових светих моштију налазе на многим местима широм Грчке — нарочито на Светој Гори (Атосу) — и настављају да чине чуда.

Године 1966, залагањем покојног професора стоматологије Орестиса Луридиса, Свети Антипа је проглашен за заштитника стоматолога, а у оквиру Стоматолошког факултета у Атини подигнута је прелепа црква посвећена њему.

+ + +

ИЗВОД ИЗ *МЕСЕЦОСЛОВА* АРХИЕПИСКОПА ДИМИТРИЈА (САМБИКИНА)

Дана 11. априла, Света Црква прославља спомен на Светог Свештеномученика Антипу, епископа пергамског и ученика Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова; он је пострадао мученичком смрћу 92. године. Руски народ га поштује као исцелитеља разних људских болести, а нарочито као онога који ублажава зубобољу. У нашим древним менологијима уз име Светог Антипе често стоји напомена: „који од Бога има благодат да лечи зубобољу”, а у *Запису* о томе којим се Светитељима треба молити у одређеним приликама, за њега је прописана посебна молитва против зубобоље. Основа за ово веровање у вези са Светим Антипом несумњиво лежи у чињеници да се, како за живота тако и након смрти, прочуо по многим чудесним исцељењима разних телесних слабости. У *Чети-Минејима* (Великом Минеју) наводи се да је из тела Светог Антипе истицало миро способно да исцели сваку врсту људске болести. *Пролог* казује да се овај Божји угодник, када је због исповедања Христовог имена бачен у усијану пећ у облику бика, молио Богу за све оне који га буду помињали у време болести, те је измолио благодат да без бола исцељује оне који пате од неподношљиве зубобоље. Такође је вредно поменути да један од древних јужнословенских црквених зборника — Дечански рукопис — садржи следећу посебну молитву Светом Антипи за олакшање зубобоље: „Упућујем Ти ову молбу: моли се Господу Богу за мене грешног, ради опроштаја мојих грехова, и избави ме од неподношљиве зубобоље својим молитвама, о Светитељу.” Свети Антипа је у народу познат и под именом *Водопол* („онај који подиже воде”), јер се у време његовог празника дешава пролећно надолажење река и пораст водостаја до пуног нивоа.

Икона овог Светитеља, која ужива посебно поштовање у локалној средини, чува се у Москви, у Цркви Светог Мученика Антипе код Колимажног двора (дворског комплекса за кочије). У дворским записима се наводи да је царица Евдокија Лукјановна „послала два рубља Светом Антипи Чудотворцу за молебан” (вероватно током напада зубобоље). *Чтения Общества истории и древностей российских* (Списи Друштва за историју и руске старине), 1883; архимандрит Јосиф, *Водич кроз московска света места*, стр. 131.

У Вороњежу се у Цркви Светог Илије (Иљинска црква) чува поштована икона Светог Мученика Антипе; у оквиру цркве уређен је и параклис посвећен овом Светитељу. Икона се често односи у приватне домове ради служења молебана. Према локалном предању, високопреосвећени Антоније, архиепископ вороњешки, одлазио је пешке у Цркву Светог Илије кад год би патио од зубобоље, како би се помолио и служио молебан Светом Мученику Антипи, тражећи олакшање од бола — који је описивао као „паклену муку”.

У Нижњем Новгороду, у Цркви Светих Мученика Козме и Дамјана (код Доње пијаце), чува се поштована икона Светог мученика Антипе. (А. Л. Снежински, *Адрес-календар*, 1888, стр. 501).