„Јер, гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“

(Лука 1:48).

Кад је лукавом кушачу успело да преласти наше прародитеље у Рају и разруши њихово рајско блаженство, тада је, у лицу наших прародитеља, цело човечанство одмах пало под осуду смрти. Смрт, раније објављена као предохрана, а сада опуномоћена самим Божанским Правосуђем да влада над људским родом, почела је да наступа на човека по трагу греха.

Али тада је зауставио њу милосрдни у самом правосуђу Бог и благоволио је да посеје ново семе живота и спасења у човечанству, које је већ умирало и пропадало. На чудан начин у речима осуде Он је делимично сакрио, а делимично открио тајну помиловања, кад је објавио осуђеном кушачу: „Непријатељство ћу положити између тебе и жене, и између семена твога и семена њеног: оно ће ти на главу стајати“ (Постање 3:15).

То јест: ти, дух злобе, машташ, пошто си преластио жену као слабији део човечанства и кроз њу увукао у преступ и Адама, да ћеш имати цео људски род за свог свагдашњег роба. Не! Од људи, које си ти победио, устаће против тебе непријатељство, сукобљавање и рат.

Тај рат ће се наставити у њиховом потомству. На крају Тај, Који ће се неко време скривати под тајанственим именом Семена Жене, Тај ће сатрети твоју главу, победиће тебе одлучно, поништиће твоју власт, која је област греха и држава смрти и, последично, вратиће човечанству отету од њега светост и живот, безбедан од смрти.

И тако, Божија одлука о победоносном Семену Жене, то јест о рођењу Христа Спаситеља од Дјеве, објављена је Самим Богом још у Рају. Али ако је она (одлука) објављена у првим данима света, онда зашто се она није испуњавала током толико многих векова?

Не усуђујемо се да тврдимо као да можемо дати потпун одговор на то, „јер ко је зна ум Господњи?“ (Рим. 11:34). Међутим, можемо слободно рећи да није у Богу узрок спорости. „До брзине тече слово Његово“ (Псалам 147:4). „Он рече, и би; Он заповеди, и саздаше се“ (Псалам 32:9)...

Код Вечнога је увек све спремно; за Свемогућега је увек све могуће. Твар задржава по нужности, зато што се креће у одређеним круговима времена (унутар одређених циклуса времена), које не може убрзати. У слободној твари недостаје спремност да прихвати Божија дејства, кад у њеној вољи недостаје сагласност са Божијом вољом.

Посебно је тешко успоставити такву спремност у палој и разрушеној твари, коју треба обнављати и преправљати. Слово Божије о Спаситељу света као муња бљеснуло је над човечанством у првим тренуцима греховног помрачења и више пута је просијавало у каснијим откривењима. Али греховни мрак је продужавао да оптерећује, и морали су да прођу векови и миленијуми пре него што заиста „Слово плот бист (постаде тело)“ (Јован 1:14) и „Бог се јави у плоти“ (1. Тим. 3:16).

Током овог дугог времена благослов, којим је Бог Отац благословио нас „на небескима у Христу (...) пре постања света“ (Еф.1:3-4) као муњеносни облак лебдео је над земљом. Међутим, тајно дејство Провиђења тражило је и припремало људском роду Благословену међу женама, Која би могла Својом чистотом да привуче, прими и смести ту Божанску муњу, и да држи без страха да буде спаљена огњем Божанства, и на тај начин, кроз Себе суштински да усвоји благослов Христов целом човечанству. И на крају, он (благослов) је пронашао ову жељену Дјеву, и кроз Њу се савршила тајна Богооваплоћења и тајна спасења људског рода.

Браћо хришћани! Има у садашње време чак и међу верницима таквих, који не виде никакав смисао у старозаветној историји. И на основу тога они поричу саму Богонадахнутост Старог Завета. Једно се може рећи за њих: они заиста не знају шта раде. О, не! Стари Завет има дубоки смисао.

Од вечности је било предодређено у скривеном Божијем савету, да се спаси људски род кроз Богооваплоћење. Али само Богооваплоћење није могло да се сврши другачије, осим под условом, да се у људском роду нађе Света и Пречиста Дјева, достојна да послужи тајни богооваплоћења. Управо ради тог циља Највиша Премудрост Божија бира јеврејски народ, одваја њега од других народа и многовидним испитивањима чисти њега.

И мада у већини Израиљ, по речима Апостола, што је тражио, није добио: (јер) само изабрани су добили, а остали су отврднули (окорели су у греху) (Рим. 11:7), али Божији Промисао је ипак постигао Свој циљ: међу изабранима, на крају старозаветне историје, коначно се нашла жељена Дјева, од Које се оваплотио ради нашег спасења Јединородни Син Божији.

Пресвета Дјева је највиши цвет и плод Старог Завета и смисао садашњег празника: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост објављује целој васељени: јер из Тебе засија Христос Бог наш, и, разрушив клетву, даде благослов, и, упразнив смрт (укинувши смрт), дарова нам живот вечни“ (тропар). Славно поштујмо, људи, Пречисту Богородицу, Која је примила огањ Божанства у утроби неопаљиво. Амин.