Поштовани и драги наши читаоци, данас празнујемо Свете Мученице Веру, Наду и Љубав и њихову мајку Софију.

Ова три имена постала су толики део наше свакодневице да понекад престајемо да примећујемо њихово изворно значење. Па ипак, она оличавају један од најдубљих увида хришћанства о човеку и путу ка Богу.

Вера. Нада. Љубав.

Управо овим речима апостол Павле завршава чувену 13. главу Прве посланице Коринћанима:

„А сада остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је од њих највећа љубав.”

Зашто апостол издваја баш ово троје?

Зато што овде није реч само о добрим људским особинама. У хришћанској традицији, вера, нада и љубав су три међусобно повезане врлине кроз које човек ступа у живи однос са Богом и постепено преображава сопствени живот.

Вера почиње поверењем у Бога.

Она није само признање да Бог постоји. Она је поверење у Његову благу промисао, верност Господу и спремност да се живот усклади са Њим – укључујући, а можда и пре свега, тренутке када не видимо читав пут нити разумемо шта се дешава.

Из тог поверења рађа се нада.

Хришћанска нада се разликује од свакодневног оптимизма. Оптимизам претпоставља да ће се околности вероватно добро завршити. Нада гледа дубље: она је утемељена у Богу и стога опстаје чак и када спољашње околности указују на супротно.

Зато је хришћанска нада посебно блиска човеку у временима искушења. Она не обећава да ће живот бити лишен туге. Она говори нешто друго: туга није коначна реч људског живота.

И, коначно, љубав.

За Светог Апостола Павла, то није ни осећање ни емотивна везаност. У истом поглављу, он открива љубав као стрпљење, доброту, одсуство зависти и охолости, као и способност да се не тражи сопствена корист, већ да се радује истини.

1 Ако говорим језицима људским и анђеоским, а љубави немам, постао сам као звоно које јечи или кимвал који звечи.

2 И ако имам дар пророковања, и разумем све тајне и све знање, и имам сву веру тако да могу и горе премештати, а љубави немам, ништа сам.

3 И ако разделим све своје имање да нахраним сиромашне, и предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

4 Љубав је дуготрпељива, благотворна; љубав не завиди; љубав се не хвали, не надима се;

 5 не чини што је непристојно, не тражи своје, не срди се, не памти зло;

6 не радује се неправди, а радује се истини;

 7 све подноси, у све верује, свему се нада, све трпи.

8 Љубав никад не престаје. А пророштва ће нестати; језици ће утихнути; знање ће ишчезнути.

9 Јер делимично знамо и делимично пророкујемо.

10 Али када дође оно што је савршено, тада ће оно што је делимично нестати.

11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете; а кад сам постао човек, одбацио сам оно што је детињасто.

12 Јер сада видимо као у огледалу, нејасно, а тада — лицем у лице; сада знам делимично, а тада ћу познати као што сам и сам познат.

13 И тако остају вера, нада, љубав — ово троје; али је од њих највећа љубав.

Тако постепено постаје јасно зашто Апостол назива љубав највећом од овог троје.

Вера окреће човека ка Богу.

Нада помаже човеку да путује ка Њему не падајући у очајање. Љубав омогућава човеку да изађе из оквира сопственог „ја” и угледа другога поред себе.

Ове врлине не постоје изоловано. Вера без наде може се претворити у пуку формалну религиозност. Нада без љубави може прерасти у себичност. А љубав, одвојена од истине, лако постаје тек обична емоција.

У хришћанском животу оне чине јединство.

Светитељке Вера, Нада и Љубав нису постале само апстрактни симболи ових врлина, већ су својим животима сведочиле о њима. Према црквеном предању, њихова мајка Софија васпитавала је своје кћери у хришћанској вери, а читава породица остала је верна Христу суочена са страдањем и смрћу.

Речи Светог Апостола Павла подсећају нас на оно што је најважније: много тога у нашим животима пролази, мења се и окончава. Ипак, љубав — која сједињује човека са Богом и ближњим — поседује вечну димензију. На овај дан када прослављамо Свете Мученице Веру, Наду и Љубав и њихову мајку Софију, честитамо и имендан свима који носе ова имена.

Молим се да, заступништвом Светих Мученица, наша вера буде чврста, нада непоколебљива, а љубав мудра и делатна.

Нека вам је Богом благословен празник, драга браћо и сестре!