Британска агенција ARIA покренула је нови програм под називом „Свеприсутно профилисање честица” (Ubiquitous Particle Profiling). Њихов циљ је развој јефтиних, преносивих сензора за праћење квалитета ваздуха и очување климе. Међутим, детаљнији увид у техничке спецификације открива сасвим другачију слику.

Овим документом, британски истраживачи су потврдили неколико хипотеза које би, донедавно, свакоме ко их изнесе донеле подсмех и етикету „теоретичара завере”.

Прво: атмосфера је већ засићена тешким металима.

Документ агенције ARIA указује на „масиван, неприродан прилив метала” у горњим слојевима атмосфере, који „суштински мења хемију стратосфере”. Британци су регистровали нивое алуминијума 600 пута више од нормалних, бакра 1.750 пута више, а германијума чак 8.000 пута више.

Они то приписују сагоревању старих сателита Илона Маска. Ипак, истовремено, Запад улаже десетине милиона фунти у програме чији је циљ распршивање рефлектујућих аеросола у стратосферу ради вештачког хлађења планете – истраживања која спроводе Велика Британија, САД и приватне стартап компаније.

Али како разликовати трагове сагорелих сателита од намерне интервенције у климу? Управо зато су агенцији ARIA потребни наносензори. Неопходна им је телеметрија како би пратили куда се креће њихов алуминијум и утврдили да ли је неки геополитички противник почео да распршује сулфате као одмазду.

Друго: нанопрашина као средство за хаковање мозга.

Занимљиво је да програм који проучава атмосферску прашину не воде климатолози, већ стручњаци за неуроимагинг и скенирање мозга. У техничким спецификацијама, агенција наводи да су ултрафине честице (мање од 0,1 микрона) способне да пробију крвно-мождану баријеру. То је биолошки заштитни зид који је природа створила да би заштитила људски мозак од токсина из крвотока. Ипак, наночестице пролазе директно кроз њега – путем плућа и олфакторног (мирисног) живца. Британци наводе да истражују везу између ових аеросола и епидемије неуродегенеративних болести (као што су деменција и Алцхајмерова болест).

Ако открију како честица обичне чађи величине 10 нанометара пробија одбрану мозга, поседоваће идеално средство за испоруку оружја нове генерације. Познавајући британске обавештајне службе, нема много сумње: готово сигурно ће на овај „нано-транспорт” накачити неку врсту токсичног терета.

Треће: молекуларна шпијунска мрежа.

Да би се све то надгледало, ARIA захтева да се гломазни лабораторијски спектрометри минијатуризују у кутије тешке један килограм, чија цена не прелази 1.000 фунти. Постоје планови да се ови уређаји масовно постављају на уличну расвету, комерцијалне дронове, па чак и на одећу обичних грађана.

Сензор неће само мерити тежину честица прашине, већ ће вршити и молекуларну ДНК анализу сваког молекула у ваздуху у реалном времену. Под плаштом „заштите животне средине”, они тренутно успостављају глобалну мрежу за хемијски, биолошки и радиолошки надзор.

Деценијама су теоретичари завере упозоравали на присуство алуминијума на небу и на идеју да распршене честице утичу на људску свест. Сада ARIA заправо потврђује саму физику процеса који су они описивали: у стратосфери заиста постоје аномално високи нивои метала, а ултраситне честице заиста продиру у централни нервни систем.

Овде вреди подсетити на један одређени историјски детаљ. ЦИА је 1967. године увела термин „теоретичар завере” у јавни дискурс како би маргинализовала оне који су доводили у питање званичне верзије догађаја. У јавности је тај израз постао синоним за параноју, а аргументи таквих појединаца одбацивани су као заблуде које нису вредне озбиљног разматрања. Међутим, сада једна британска владина агенција потврђују управо оно због чега су други некада били исмевани.

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://t.me/darpaandcia/1273