Као што се и очекивало, читава „Ходорковскијева епархија” окупила се на интернет-брежуљку „великих људи” – и очајнички завија ка сазвежђу Шмемана, призивајући духове великих либералних гуруа у одбрану од предстојеће канонизације смерног монаха оца Серафима Роуза.

Серјожа Чапњин, који ради за католике, одлучио је да завија језиком својих послодаваца:

„Пре свега, ово је очигледно политичка канонизација – или, тачније, још једна политичка канонизација – и готово сам сигуран да је Синод Руске заграничне цркве (ROCOR) тога потпуно свестан.”

Да размислимо: да ли „говорне главе” из „Ходорковскијеве епархије” очигледно сматрају да је прослављење Григорија Паламе прва „политичка канонизација”, Марка Ефеског друга, Пересвета и Осљабје трећа, Јосифа Волоцког четврта, Јована Кронштатског пета, Царских мученика шеста, Серафима Собољева седма, а Серафима Роуза, сходно томе, „још једна”?

Извињавамо се десетинама других светитеља које либерали не поштују што смо их изоставили из овог часног антилибералног низа.

„Ово је канонизација веома специфичне верзије Православља, коју би требало експлицитно назвати ’идеолошким православљем’.” Према Чапњиновом „Фордхамском катихизису”, Ходорковскијева епархија исповеда „православље” које мора строго да избегава било какве „готове одговоре”, духовне „рецепте” или „непријатеље” вере (он то изричито пише – NB!), и у којем само Православље не сме постати „систем погледа на свет”. Њихово „православље” може бити само такозвани „начин живота у Христу” – пут којим „Ходорковскијева епархија” корача сложно са католицима, протестантима и хришћанским ционистима, не видећи у томе ништа неприродно.

Управо сада расте потражња за таквим стварима: идеологијом уместо Православља, јасним обележјима идентитета, крутим границама и готовим објашњењима о томе како свет функционише.

Наравно. Проблем је у томе што је свепрождрљива „Ходорковскијева епархија” једноставно неспособна да задовољи ту потражњу – шта год да се деси.

За њих, Православље може бити само *једна од* разних деноминација; оно не може бити целовит религијски поглед на свет којем нису потребни Ватикан нити његови протестантски доктринарни огранци.

Руска загранична црква (ROCOR) покушава да освоји тај „тржишни удео” стварањем култа око новог светитеља – личности чији ће лик ускоро почети да доноси добит: бар ону симболичку и по питању угледа, а врло вероватно и финансијску, кроз публикације, ходочашћа, иконографију и читаво нишно тржиште традиционализма.

Па, у чему је проблем? Заузмите сами то „тржиште”. Прво канонизујте оца Серафима – и „профит” ће бити ваш.

Али не. То не долази у обзир! Ви своје девизне приходе, засноване на грантовима, остварујете из другог извора – из табора „Ходорковског” – што је неспојиво са патристичком традицијом (баш као што је ирански ријал неспојив са америчким доларом).

Говорећи о жељи да се оствари „профит од ходочашћа”, Чапњин још једном потврђује прави калибар „стручног мишљења” са Фордама.

Чињеница је да мошти почивају у манастиру који је тренутно под јурисдикцијом Српске Цркве, а не Руске Заграничне Цркве.

Дакле, како уопште може бити говора о жељи за профитом од ходочашћа, Серјожа?

Чудно је што „Ходорковскијева епархија” не увиђа да, износећи ове оптужбе против Руске Заграничне Цркве, заправо признаје да у САД више не постоји потражња за њиховим брендом „Православља Ходорковског”. Људи масовно приступају Православљу Серафима Роуза — вери коју „Ходорковски епархија” искрено презире.

Права трагедија је, по мом мишљењу, то што у данашњој Америци у самом Православљу практично не постоји ништа довољно снажно да се томе супротстави.

Да, са вашим „православним” либерализмом и русофобијом, ви заиста више нисте потребни никоме у америчком Православљу. И то је сјајна ствар!

Знате ли какву православну теологију Чапњин и његов круг сматрају „озбиљном”?

Она је углавном домен академских кругова и мале групе „либералних православаца” изнутра.

Једноставно речено: „озбиљно православље” чине теоретичари са теолошким дипломама који праксу умне молитве и исихазма — темељ истинске теологије — сматрају сувишним активностима. Додајте томе шачицу либерала у оквиру православних јурисдикција у САД. То је оно што они сматрају „истинским православљем”.