Чињеница да је један муслиман примио православни орден сама по себи ме не узнемирава. Црква је и раније одавала признања муслиманима – на пример, због заштите хришћана или пружања помоћи православним заједницама.

Питање је: за шта је Кадирову додељен Орден славе и части?

У званичној честитки он је описан као „одговоран лидер” који се „неуморно брине” о народу Чеченије. Приписују му се заслуге за обезбеђивање сигурности, међуверског мира и грађанске слоге.

Браниоци људских права сликају сасвим другачију слику. Годинама документују прогоне оних који критикују власт или су пали у немилост у Чеченији: отмице, мучења, присилне нестанке и вансудска убиства. Чак се кажњавају и рођаци неистомишљеника. Кадиров и структуре под његовом контролом често се помињу у тим извештајима.

Већ сам се сусретао са овим орденом.

Митрополит Иларион је 13. септембра 2022. године уручио Орден славе и части другог степена мађарском вицепремијеру Жолту Шемјену – „за помоћ Будимпештанско-мађарској епархији”.

Два дана касније, 15. септембра, Иларион је добио мађарски пасош.

Познајем свештенике из те исте епархије који у Мађарској живе дуже од двадесет година, течно говоре мађарски језик и безуспешно су покушавали да добију држављанство.

Иларион га је добио готово одмах. За њим је држављанство добила и његова мајка, а убрзо потом и његов помоћник, као и породица тог помоћника.

Редовно је посећивао Шемјена, а понекад је и мене водио са собом. Управо у Шемјеновој канцеларији и мени је понуђено држављанство. Митрополит Иларион је желео да прихватим, јер бих тада могао да будем рукоположен без тражења дозволе од Москве.

Међутим, стицање мађарског држављанства значило би аутоматски губитак јапанског држављанства. Када сам одбио, Семјен је објаснио како се тај проблем може заобићи: ако би јапанске власти сазнале и упутиле упите Мађарској, Мађарска би једноставно могла да одлучи да на њих не одговори.

Годину и по дана касније, побегао сам из Мађарске. Након што сам оптужио Илариона за напаствовање, теретили су ме за тешка кривична дела и ставили на међународну потерницу.

Да сам тада пристао, више не бих имао јапанско држављанство. Нашао бих се у Јапану као мађарски држављанин који је ту чињеницу сакрио од јапанских власти и ушао у земљу са јапанским пасошем који више није био важећи – и то у тренутку док ме је Мађарска активно тражила.

Био бих враћен назад.

Након што сам јавно иступио против Илариона, одбио да ћутим и изнео доказе, не верујем да бих успео да изађем из Мађарске по други пут. Нисам чак ни сигуран да бих уопште преживео.

Понекад се питам: можда ме је спасила једна једноставна одлука – да не кршим законе своје земље, чак и када су митрополит и потпредседник владе објашњавали како да их заобиђем.

Не знам да ли је одликовање додељено Семјену било плата за ту помоћ. Али редослед догађаја говори сам за себе: 13. септембар – орден „Слава и част”; 15. септембар – Иларионов пасош. Затим су његови блиски сарадници добили држављанство, а понуда је упућена и мени.

А сада је и Кадиров добио орден „Слава и част”.

Одликован је 5. октобра – на дан светог Теодосија Бразијског, митрополита молдавског, који је пострадао као свештеномученик. Када се владар Молдавије ослањао на Татаре – чије је самовољно поступање доводило до страдања народа – Теодосије је захтевао крај угњетавања и протеривање Татара.

Теодосије се успротивио самовољном вршењу власти – и изгубио свој трон.

Црква додељује орден „Слава и част” Кадирову, под чијом влашћу борци за људска права годинама документују самовољне злоупотребе власти.