Почетком октобра 2026. године, у Шантијију у Француској одржана је међународна конференција поводом обележавања десете годишњице Сабора на Криту. За Константинопољску патријаршију, овај догађај није био само прилика за осврт на прошлост, већ и значајна платформа за потврђивање њене водеће улоге у светском православљу.

Обраћајући се учесницима скупа, патријарх Вартоломеј је јасно ставио до знања да Фанар Сабор из 2016. године сматра својим недвосмисленим историјским достигнућем. Поглавар са седиштем у Истанбулу посебно је нагласио да је његова институција била главни покретач и организатор тог „догађаја великих размера”: „Свети и Велики сабор организован је заједничким доприносом аутокефалних православних цркава, под председавањем, координационом одговорношћу и непрестаном бригом Васељенске патријаршије.”

Кључни елемент обраћања првојерарха са Фанара био је оштар, индиректан одговор упућен црквама које су одбиле да присуствују скупу на Криту (Руској, Антиохијској, Бугарској и Грузијској цркви). Патријарх је намерно искористио говорницу конференције како би умањио значај њиховог „потеза”. Личност која тежи статусу „источног папе” нагласила је да одсуство тих противника није умањило углед Сабора и да разлози за бојкот нису били духовне природе. Штавише, патријарх Вартоломеј је категорички изјавио: „Одлука четири Аутокефалне Православне Цркве — донета на основу нецрквених критеријума и саопштена у последњи час — да не учествују у раду Сабора изазвала је велику тугу, али ни на који начин није угрозила његов саборски идентитет.”

Константинопољски јерарх је такође изразио уверење да су позиви на одлагање Сабора из 2016. године били само изговор за његово онемогућавање:

„Заправо, није било никаквих теолошких нити еклисиолошких разлога због којих се Сабор не би могао одржати. Сасвим је јасно да би одлагање његовог сазивања значило и његово коначно отказивање. А можда су управо то неки и желели и настојали да постигну.” Укратко, патријарх Вартоломеј је настојао да одлукама Сабора на Криту обезбеди неоспоран ауторитет за све православне хришћане. Према речима патријарха, саборска документа и сама чињеница његовог одржавања представљају „важно поглавље у саборском идентитету и историји Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве – верно и драгоцено наслеђе за будуће генерације православних”.

Тиме конференција потврђује једну неоспорну чињеницу: Фанар нема намеру да прави уступке у својој оцени Сабора на Криту. Напротив, Цариградска патријаршија активно користи сва расположива средства како би истакла „своју јединствену историјску мисију”, указала на „ванцрквену природу поступака својих противника” и наметнула парадигму по којој су јединство и развој православног света немогући без надзора и ауторитета Цариграда.