Бог је још у почетку благословио брак и рађање деце, али са потребним уздржањем у браку, иначе људи постају као животиње, па и гори од животиња. То је велики пад човечанства, јер човек је створен по образу Божијем и он треба да буде небески, док је животиња створена од земље и она је земља.

 А данас ми видимо да је дарвинизам овладао у човечанству и да се људи изједначавају са животињама и да се човек сматра као нека интелигентна животиња. Довољно је да испитамо како људи гледају на блуд и одмах ће бити јасно њихово стање, јер људи су склони да блуд сматрају природним нагоном као код животиња, међутим, то јесте природно за животиње, али није природно за људе.

Довољно је да погледамо Каноне Цркве и да видимо колико се кажњава блуд у Цркви: за прељубу следује 15 година забране причешћа, а за блуд 7 година, и то је зато што је блуд био пре брака и зато су криви и родитељи, јер су одувек родитељи били дужни да своју одраслу децу на време ожене и удају. Тако, кад погледамо Каноне, видимо да се блуд кажњава готово исто као и убиство, па да расудимо кога блудници убијају? Апостол Павле говори: „Oни поново распињу себи Сина Божијег и ругају се Њему“ (Јевр.6:6). И можемо закључити, да блудници поново распињу Христа и као што говори апостол Павле – они су непријатељи Крста Христова. И због тога Апостол два пута опомиње хришћане да беже од блуда и говори: „Јер сте купљени скупом ценом: прославите онда Бога у телима вашим и у душама вашим, који јесу Божији“ (1Кор.6:20), и опет: „Купљени сте скупом ценом: не будите робови људима“ (1Кор.7:23). Према томе, ако би блуд био природан, онда не би људи поново распињали Христа као непријатељи Крста Христова и не би упадали у тешко блудно ропство.

Ако би блуд био природан, онда Aпостол Павле не би заповедао: „Бежите од блуда“, и не би говорио у истој посланици: „А за оно, што сте ми писали, добро је човеку да се не дотиче жене. Али због блуда сваки (човек) да има своју жену, и свака (жена) да има свога мужа“ (1Кор.7:1-2). Ако би блуд био природан, онда би Апостол рекао: али због природне потребе сваки човек да има своју жену, и свака жена да има свога мужа, и не би рекао „али због блуда“, него би рекао – због природне потребе. И даље Апостол говори о браку: „Не лишавајте се једно другога, осим по договору за време, да пребивате у посту и молитви, и опет скупа да будете, да вас сатана не искушава неуздржањем вашим“. Ако је благословено да људи живе у браку као животиње и без потребног уздржања, онда Апостол не би рекао: „Да вас сатана не искушава неуздржањем вашим“. Тиме Апостол говори, да без потребног уздржања људи упадају у блуд и у браку и поново распињу Христа као непријатељи Крста Христова. Али то Апостол све некако говори изокола, зато што је Бог још у почетку благословио брак и рађање деце, па да не би добио оптужбу – да негира благослов Божији. Осим тога, блудници ван брака много саблажњавају друге и за њих је речено: „Боље би му било, да се обеси камен воденични о врату његову и да потоне у дубину морску“, а у браку барем не саблажњавају друге и у томе је предност брака.

И даље говори Апостол: „Али ово говорим по савету, а не по заповести. Јер хоћу да сви људи буду као и ја: али сваки има свој дар од Бога, један дакле ово, а други оно. Говорим пак безбрачнима и удовицама: добро је њима, ако остану као и ја“. Апостол говори по савету, а не по заповести, зато што су брак и рађање деце благословени људима још у почетку – у Рају, али не без уздржања као код животиња, него са потребним уздржањем. Јер ако би блуд био природан, онда Апостол не би говорио: „Хоћу да сви људи буду као и ја“, тј. безбрачни, и не би говорио „безбрачнима и удовицама: добро је њима, ако остану као и ја“.

Али да видимо из хиландарског Синаксара зашто Бог допушта блудна искушења и како се прави монах бори против блуда.

Слово о неком попу, који, кад је крштавао жене, саблажњавао се (29. септембар)

- Неки монах у општежићу (јеромонах), Конон по имену, а поп по чину, био је одређен да крштава људе, који долазе код њега. И кад је помазивао жене, саблажњавао се; и тога ради хтео је да оде из општежића. Али кад год је хтео да оде, долазио је код њега Свети Јован Крститељ, говорећи: „Не иди, олакшаћу те од те борбе“. А једном је дошла девица Персијанка да се крсти, и била је добра веома, и тако је била лепа, да није могао поп да помаже ноге њене Светим уљем (маслом); и тамо је провела дан, да би се сутрадан крстила. А кад је чуо о њој архиепископ Петар, зачудио се благородности њеној, и хтео је да узме њу за ђаконису; али ово девица није није прихватила. А поп Конон је узео ризе и пошао, пошто је рекао тако: „Нећу да будем на овом месту“. И кад је узишао на гору, срео је њега Свети Јован Крститељ, и тихим гласом је рекао њему: „Врати се, попе, у манастир твој, већ ћу да те олакшам од борбе“. Тада је Конон рекао са гневом њему: „Веруј ми, да нећу да се вратим, јер много пута си обећао да ми олакшаш, и ниси то учинио“. Онда је ухватио њега Свети Јован и посадио га, и открио је ризе његове, и знамењем крсним прекрстио је стомак његов (и одрезао му смрдљиво месо ножем – по другом извору), и говори њему: „Веруј ми, презвитере, хтео сам да ти имаш плату ради те борбе, али пошто нећеш, ево већ сам ти олакшао борбу, али плату већ нећеш имати од ове ствари“. И вратио се у манастир презвитер. И ујутру је крстио и помазао Персијанку, а никако није разумео, како је жена по природи. И учинио је и других дванаест година крштавајући и мажући, а ни помисла није имао о женама. И тако се преставио с миром. Богу нашему слава, сада и увек, и у векове векова.

Овде је јасно речено, да блуд није природна потреба, него демонско искушење, и човек добија плату и венце ако победи блудно искушење, и супротно, ако не победи, онда пада у тешко ропство и много страда.

Слово о црноризцу, кога блудница није праластила, него је умрла, и он је васкрсао њу кад се помолио Богу (27. децембар)

- Монах неки био је у нижњим странама Египта познат, и сам је живео у пустом месту. И ево по сили сатаниној, жена нека блудница чула је о њему, и говори младићима: „Шта ћете ми дати да оборим монаха вашега?“ А они су обећали њој да дају ствар драгу јављену. И отишла је она увече и дошла код келије његове као да је залутала, и закуцала је у двери његове. И кад је видео њу старац се смутио и говори: „Куда си овамо дошла?“ А она плачући рече: „Залутала сам и дошла овамо.“ И примио је њу старац и увео у своје двориште, а сам је ушао у келију своју и затворио се. И ево, окајана завапи: „Оче, звери ће да ме поједу.“ А он се опет смути и рече: „Откуда ми дође ова напаст?“ И пошто се суда Божијег побојао, онда је отворио двери и увео њу унутра; и онда је почео ђаво да стреља њега према њој. А он је разумео борбу вражију (тј. нападе вражије), и говори у себи: „Лукавства вражија су тама, а Син Божији је светло.“ И устао је и запалио светилник, и жежен похотом, говорио је, како: „Људи, који чине блуд, у муку ће отићи. Да искушам онда себе овде, да ли могу да поднесем огањ вечни.“ И положио је прсти своје на светилник (тј. на свећу), и онда је жегао њих, и није осећао да сагорева њих, због премноштва распаљења плоти. И тако је чинио од увече све до сванућа, и сажегао је све прсте своје. А она, кад је видела шта он чини, од страха се окаменила. И кад су дошли ујутру младићи, говоре старцу: „Да ли је дошла овде жена ове ноћи?“ А он рече: „Да, ево је унутра спава.“ И кад су ушли, нашли су њу мртву. И рекоше њему: „Оче, умрла је.“ Тада је старац открио руке своје, и показао им је говорећи: „Видите, шта је учинила мени кћер лукава? погубила ми је прсте.“ И казивао им је шта је било. И рекао им је: „Писано је дакле: не враћај зла за зло.“ И кад је учинио молитву, онда је подигао њу (васкрсао је), а она је отишла и покајала се.

Зато, браћо, да разумемо и ми блаженог оца трпљење, како је толику страст блуда надјачао, да је и прсти своје сажегао. А ми, кад видимо жене блудом украшене, не можемо ни помисао да претрпимо, а не тако, кад би у једној колиби са блудницом били, па да се не приближимо. Али ово све ђаво наноси на нас, и бори се са нама непрестано. И молим вас, браћо љубљена, да уперимо мисао своју према Богу, бдењем и молитвама, и непрестано сузе да изливамо према Владици Христу, да тиме ђавола као злог ратоборца (нападача) победимо. И да изволимо да прихватимо овде тесни пут, да би тамо нашли пространи пут, који води нас у Царство небеско. Ако ли овде у пространству поживимо, преједањем и пијанством, и свима злим делима, онда ћемо тамо тужни да пођемо у огањ неугасиви, као што је рекао Господ: „Црв њихов неће умрети, и огањ њихов неће се угасити.“

И овде је јасно речено, да блуд није природна потреба, него демонско искушење, и да хришћанин добија велику награду ако победи блудно искушење, и супротно, ако не победи, онда пада у тешко ропство и много страда.