Синод сменио више епископа, укључујући игумана Тројице-Сергијеве лавре;

Уведена обавезна заклетва за свештенство, да неће проповедати на Интернету без благослова

Смена епископа Кирила (Зинковског), игумана Тројице-Сергијеве лавре (овде:), талас падова у немилост ("чистка" без преседана) и потпуна цензура за свештенство: исходи октобарског заседања Синода

Одлуке Светог синода од 22. октобра 2026. године пружају објективан увид у црквено-политичке потезе начињене ове јесени. Док је јулско заседање Синода било обележено циљаним кадровским променама, ово актуелно заседање донело је читав низ дисциплинских мера, случајева пада у немилост и значајних прерасподела унутар кључних центара црквене моћи.

Најзначајнија кадровска промена јесте смена епископа Кирила (Зинковског) са положаја намесника Свето-Тројицке Сергијевске лавре – потез о којем се увелико говорило и пре саме одлуке.

За новог намесника Лавре именован је епископ армавирски и лабински Сава (Лесних), који је добио титулу „зарајски“.

 За епископа Саву ово представља значајан напредак у служби; његов прелазак из Кубањске области на чело централне монашке заједнице у Московској области могао би отворити пут ка даљем напредовању. На упражњено место епископа армавирског именован је јеромонах Василије (Телехов) из Јејске епархије.

Поред тога, Синод је званично потврдио патријаршијску одлуку о разрешењу епископа Теодосија (Гажуа) дужности управљања Исилкулском епархијом.

Подсетимо, овај архијереј је раније овог лета учествовао у саобраћајној несрећи са смртним исходом.

Случај епископа Теодосија упућен је Врховном црквеном суду.

 До доношења судске одлуке, епископ се налази под строгим надзором митрополита омског Дионисија, у манастиру у селу Бољшекулачје.

 Привремено управљање епархијом поверено је митрополиту омском и иртишком Дионисију.

 Октобарско заседање Светог синода обележила је серија разрешења архијереја са њихових катедри: више јерараха премештено је на положаје викарних епископа — при чему је, што је посебно уочљиво, изостала „захвалност за њихов труд” — док су неки потпуно уклоњени са својих катедри, а да им притом није додељена никаква нова дужност:

• Епископ виксински Гедеон уклоњен је са своје катедре „без израза захвалности” и премештен на место викарног епископа у Астанској епархији, са титулом „епископ малотимофејевски”. Привремени надзор над Виксинском епархијом преузео је митрополит нижегородски Георгије.

• Епископ шахтински Симон уклоњен је са своје катедре „без израза захвалности” и премештен на место викарног епископа у Саратовској епархији, са титулом „епископ аткарски”. За привременог администратора именован је митрополит ростовски Меркурије.

• Епископ сајански Алексеј једноставно је разрешен својих епархијских дужности, без доделе нове службе, а његова привремена овлашћења пренета су на митрополита иркутског Максимилијана.

Било је и промена уобичајеније природе: Синод је, из другог покушаја, усвојио захтев за пензионисање 75-годишњег митрополита петрозаводског Константина. За поглавара Карелске митрополије именован је епископ губкински Авел (уз изразе захвалности).

Архиепископ павлодарски Варнава пензионисан је из здравствених разлога и боравиће у локалном манастиру посвећеном светим апостолима Петру и Павлу.

Јеромонах Пантелејмон (Ледин), клирик Псковске епархије, именован је на упражњену катедру Јенисејске епархије, док је јеромонах Серафим (Попков) изабран за викарног епископа Калушке епархије, са титулом „епископ таруски”. Синодске одлуке такође указују на значајно пооштравање контроле над свештенством, као и на увођење црквене цензуре на друштвеним мрежама.

Октобарски Синод одобрио је реформу — о којој је већ било речи — чији је циљ успостављање потпуног надзора над онлајн активностима свештенства.

Од сада, приликом рукоположења, кандидати морају положити заклетву: обавезују се да „неће јавно говорити у име Цркве без благослова... да неће давати изјаве које дискредитују Православну цркву или искривљују њено учење, као и да неће користити интернет ради личне користи”.

Посебна пажња посвећена је монасима и њиховом понашању у дигиталном простору; Међусаборном присуству (Inter-Council Presence) поверен је задатак да изради строге смернице под називом „Присуство монаха на друштвеним мрежама: границе и правила”.

Синодска комисија за биоетику преименована је у „Синодску комисију за биоетику и високе технологије”, под руководством епископа петергофског Силуана. Комисија је задужена за формулисање става Цркве о вештачкој интелигенцији, као и за вођење дијалога са ИТ заједницом и државним органима.

Информације из „инсајдерских” извора се потврђују, а предвиђања остварују.

Извор: ТГ "Православни инсајдер"