ЗНАМЕЊЕ У ЛАВРИ:

ПУКЛА ИКОНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ АНДРЕЈА РУБЉОВА

 Тројице-Сергијева лавра: одлазак братије, „казнена психијатрија” и напукнуће на олтарској икони.

Тројице-Сергијева лавра — духовно средиште Русије — пролази кроз тешка времена. Како је раније пренето, наводи бившег секретара Лавре откривају да се иза беспрекорне, величанствене фасаде овог древног манастира одвија системска криза у односима између настојатеља и његових духовних штићеника — монашке братије.

Под управом садашњег настојатеља, епископа сергијево-посадског и дмитровског Кирила (Зинковског), монаси су почели да напуштају Лавру. Братија се жали да је тиранија епископа претворила монашки живот у непрестано искушење — које нимало не личи на истински подвижнички пут монаха.

Хронологија одлазака из Лавре током 2026. године је упечатљива. У јануару је манастир напустио монах Јона (Гнеденко), који је постриг примио недавно, а вратио се тек у септембру; у априлу је отишао јерођакон Јоаникије (Бандурин), а у јуну је за њим кренуо и јерођакон Герман (Бурлаков). Јерођакон Донат (Дејев) такође је поднео захтев за одлазак из Лавре, мада му је Патријарх дао четири месеца „за размишљање”. Унутар манастира влада чврсто уверење да се он вероватно неће вратити. Будућност јерођакона Кронида (Смирнова) такође остаје крајње неизвесна.

Извори указују на репресиван режим и примену административног застрашивања као главне разлоге за одлазак монаха — штавише, употреба „казнене психијатрије” постала је уобичајена пракса унутар зидина Лавре. Већ је било речи о случају јеромонаха Исака, који је на два месеца послат у психијатријску болницу.

 Испоставља се, међутим, да овај случај није изолован инцидент, већ део устаљеног система.

 Према сведочењима очевидаца, јеромонах Викторин и јерођакон Назариј такође су прошли кроз такав „третман“ у психијатријској установи, док се очекивало да ће јерођакон Партеније бити отпуштен на време за празник Светог Сергија Радоњешког; његова тренутна локација и статус остају непознати.

 Јерођакон Прохор је такође био изложен принудном притиску и покушајима хоспитализације, али је – уз велике потешкоће – успео да одбрани своју част и достојанство.

Унутрашња криза у манастиру испољава се и кроз духовне знаке. Према сведочењима, раскошне прославе одржане овог октобра поводом празника Светог Сергија Радоњешког биле су у сенци значајног предзнака: на јединственој икони „Свете Тројице“ – која се приписује Андреју Рубљову, а 2024. године је пренета из музеја у цркву – појавила се пукотина управо уочи празника (овде:).

Монаси сматрају да су духовно пропадање, гажење темеља монашког живота и раскол између братства Лавре и настојатеља досегли критичну тачку – закључак који ови духовни знаци додатно потврђују. Надамо се да ће сви умешани пронаћи снагу да ове знаке правилно протумаче.