Став бугарског патријарха о одржавању евхаристијског општења између Бугарске православне цркве и Фанара и један коментар на исти

У недељу, 25. октобра, након Свете литургије у Саборном храму Свете Великомученице Недеље, бугарски патријарх Данило обратио се присутнима. Поглавар је пренео благослов игумана и отаца са Свете Горе – коју је посетио крајем октобра – и позвао вернике на годишњу прославу Светог Краља Стефана Милутина.

Поред тога, патријарх се осврнуо на питање саслуживања са поглаваром Фанара у Рилском манастиру, догађаја који је изазвао узнемиреност унутар Бугарске православне цркве.

Одговарајући на питања верника у вези са недавном посетом патријарха Вартоломеја – као и о томе зашто Бугарска православна црква није прекинула везе са црквеним центром у Истанбулу – поглавар је нагласио да је одлука о упућивању позива донета од стране Светог синода, а не од стране њега самог.

Поглавар Бугарске православне цркве такође је захвалио верницима на њиховој искрености, истичући важност тога да људи отворено говоре о својим недоумицама.

Патријарх Данило је објаснио да нико не може бити проглашен јеретиком без саборне одлуке Цркве.

На Светој Гори, на пример, монаси не признају „ПЦУ“ (Православну цркву Украјине), али и даље остају под јурисдикцијом патријарха Вартоломеја и настављају да саслужују са њим, не прекидајући црквено општење. Према речима поглавара, с обзиром на сложену ситуацију унутар Православне цркве, неопходно је тежити јединству, уместо изазивања подела.

 Патријарх је напоменуо да сличан став заузимају и неке друге помесне цркве, укључујући Јерусалимску цркву. „Ја нисам саборни ум Цркве“, нагласио је патријарх Данило, додајући да критике и оштре речи на друштвеним мрежама не могу бити замена за званично црквено разматрање. Историја Цркве показује да се у одређеним периодима општење одржавало чак и са јеретицима, а коначни суд о њима доношен је тек након опсежне, саборне расправе. До данас, ниједна православна црква није изрекла анатему цариградском патријарху. Следствено томе, патријарх Данило је позвао вернике да избегавају крајности и „ревност која није по разуму”.

ЈЕДАН КОМЕНТАР НА ИЗЈАВУ БУГАРСКОГ ПАТРИЈАРХА:

Потребна су нам истинска дела, а не умирујуће фразе о „јединству и дијалогу”.

 „Ово намеће питање: како помесне цркве заправо реагују на Вартоломејеве поступке? Да ли неко предузима конкретне кораке ка сазивању сабора или покретању расправе? Или се само баве политиком уступака и ћуте? Неки, истина, дижу глас – али Бугарска православна црква више није међу њима. Патријарх Данило је заузео позицију која води у пораз, супротстављајући свештенство верном народу.

То подсећа на римокатолички модел: ’Црква која учи’ наспрам лаика који пасивно прихватају ставове свештенства. То је арогантан став – који, у суштини, поручује људима: ’Ћутите!’

Ако он инсистира на саборној расправи, онда – нека је слободно покрене! Међутим, Вартоломеј забрањује сусрете више од два поглавара цркава, а правила утврђена на Сабору на Криту заправо у потпуности онемогућавају било какву такву саборну расправу.

У чему је онда поента његовог апела? Да само ћутимо и не таласамо?

Прекид евхаристијског општења је уобичајена пракса; он наглашава озбиљност ситуације.

Без таквог корака било би немогуће скренути пажњу на проблем. Цркве су попут успаваних мува – реагују тек када се догоди нешто изненадно.

Заиста је жалосно, али став патријарха Данила је неубедљив. Било би боље да је ћутао, уместо што је иступио као заступник Вартоломеја.”