„Вартоломеј је, без сумње, јеретик. Сви они који размишљају као Вартоломеј, такође су јеретици. Њихово кокетирање са расколницима више не би требало да буде брига за Цркву која је остала верна Православљу. Јер се сада поставља глобално питање: како сачувати велико и свето благо — остатак верних — од отпадништва?

Јер Вартоломеј, баш као и Луцифер, увлачи све већи број јерараха, свештенства и њихових пастви у свој вртлог непослушности Истини.

У Православној Цркви, сва спорна питања увек су се решавала на један начин: путем Сабора. Наша Црква је саборна. Још од времена апостола, управо је та једнодушност изградила бедем Православља.

Данас, насупрот овом ’Луциферу’ — Вартоломеју — мора се појавити Архангел Михаило, неко ко је способан да подигне свој глас уз ауторитетан поклич: ’Ко је као Бог?’ — и заустави ово отпадништво, које сада делује као нешто незаустављиво.’

Ко ће на себе преузети ову свету мисију великих црквених Отаца? Ко ће изговорити реч ’не’ [okhi]? — ’Не’ упућено ’Сатан-елу’ са Фанара?

Видимо да су помесне Цркве неодлучне. Оне тапкају у месту, док истовремено чекају свој ред да отпадну.

Како се данас може одговорити на ово питање? Ко може подићи глас против Фанара?

Ако добро разумем, на Јерусалимску патријаршију се више не може полагати никаква нада. Након догађаја на Блиском истоку, тамошња Црква се води инстинктом за преживљавање. Вашингтон, Фанар, па чак и Грчка, узели су Јерусалимску цркву под своје окриље, обећавајући јој и заштиту и финансијска средства. Антиохијци се суочавају са сличним изазовима; они морају да опстану у Сирији.

Не би ме изненадило ако би, на састанку у Истанбулу овог новембра, и Антиохијска и Јерусалимска патријаршија заузеле помирљивији став према Фанару.

Следи да је, по свему судећи, само Руска Црква у положају да отворено укаже на праву природу данашње Константинопољске патријаршије. Један полукорак је већ учињен припремом документа „О искривљавању православног учења у деловању представника Константинопољске патријаршије”. Али то је само полукорак. Потребан је снажан, јасан и недвосмислен апел упућен целом православном свету – апел поткрепљен чврстом аргументацијом и прецизним дефиницијама.

У супротном, патријарх Вартоломеј ће преузети иницијативу. Чак и без икаквих ваљаних аргумената, он више не оклева да оптужи Руску Православну Цркву за јерес.

На новембарском сабрању, он би чак могао да примора и друге поглаваре Помесних Цркава да подрже његове оптужбе. Ако до тога дође, пружање отпора безакоњу и налету Фанара постаће знатно теже“.